Он је навео да те мере треба стварати на начин да се осуђује говор мржње, процесурају они који су најнегативнији и да се, када су у питању медији, стварају праксе да се забрани емитовање садржаја који имају недвосмислене поруке мржње што је, додао је, нарочито лако када су у питању друштвене мреже.
Са друге стране, истакао је Жигманов на панелу у Београду, не треба заборавити културу афирмације онога што није говор мржње. У том смислу, навео је да треба истицати позитивне примере јер ћемо у противном, додао је, бити сведоци сталних напетости и ескалације у етнички мотивисано насиље.
Жигманов је подсетио да се и друге државе и друштва суочавају са говорима мржње и траже механизме на који начин да се са тиме на позитиван начин изборе. Навео је да је важно у друштвима као што су хрватско и српско инсистирати на томе да политичка класа, која је видљивија у подручју јавности и чија реч има већу тежину, у комуникацији избегава тешке речи.
Додао је да у том амбијенту не говори само политичка класа, већ да је то подручје јавности од естраде преко културе до спорта, укључујући и оне који те садржаје преносе, а то су медији и друштвене мреже на којима, подсетио је, постоји могућност да се говор мржње практикује, а да се идентитет оног ко то чини не открије.
Председник Српског националног већа у Хрватској Милорад Пуповац је рекао да је граница говора мржње велика и тешка тема. Навео да се не може са сигурношћу рећи до којег је ступња рат на простору бивше Југославије завршен, а још мање до којег ступња су решене последице рата и питања која су након рата остала нерешена.
Пуповац је рекао да постоји мир у смислу одсуства оружаних сукоба, али да друге облике мира имамо, како је рекао, спорадично, релативно краткотрајно и да се обнављају из различитих мотива. Све то је, како је истакао, веома сложен систем утицаја који погодује тешком утврђивању и одржавању граница говора мржње.
"Али, једна ствар јесте неоспорна, а то је да смо се сви ми у Хрватској, али сигуран сам и у Србији и другим земљама до одређене мере обавезали да сузбијамо говор мржње, јер смо прихватили одређене конвенције које су на снази унутар међународног поретка", рекао је Пуповац.
Упитао је зашто се нисмо одмакли много од рата и зашто се, како је рекао, од 2012. године поново почео озбиљније у сфери јавности провлачити говор мржње?
"Неко ће рећи да је то домицилна ствар, а ја ћу рећи да јесте тако, али и додати да је то неки период у којем су међународне институције које су водиле бригу о поверењу и обнови поверења на простору бивше Југославије почеле повлачити", рекао је Пуповац.
Правник Милан Антонијевић је рекао да је проблем то што се огроман број људи не одлучује да покрене поступке када је реч о повредама људских права које полазе од мржње на националној основи зато што мисле да је у оваквој, "контаминираној" атмосфери илузорно очекивати да ће се тиме нешто поправити.
"Мени је то дизање руку од тога да у ситуацији у којој смо нешто може битно да се поправи, уствари пораз", рекао је Антонијевић.
