Шта је ваше конкретно задужење у Скупштини европских регија?
– На изборима у Санкт Пелтену у Аустрији маја ове године изабрали смо ново руководство, председника из једног шведског региона и нас шест потпредседника из Шведске, Мађарске, шпанске Каталоније, Аустрије и Велике Биртаније. Први пут је уведено да потпредседници имају конкретна задужења. Моје задужење је међурегионална сарадња, односно дипломатија. Мој посао је да се бавим очувањем броја чланова региона и проширењем АЕР-а. Мој фокус ће бити усмерен на Велику Британију, која је врло интересантна, али свакако и на ширењу АЕР-а на исток, односно Русију.
Зашто је важно наше присуство у АЕР-у?
– АЕР је европска организација, основана 1985. године, која обухвата више од 150 регија из Европе. За Србију је најбитније да су ту регије које су у ЕУ, али и оне које нису у Унији, попут Србије, као и два руска региона и мноштво турских. Дакле, веома занимљиво друштво, у овом тренутку је још занимљивије с обзиром на то да ће Велика Британија изаћи из ЕУ и да је ту њена регија Хемпшир и да ће се и Шкотска и те како активирати.
Очекују се избори у Београду, да ли ће они бити највећи тест за СНС од 2012. године?
– Ти избори су веома битни за нас. Мислим да је врло важно да се београдским изборима заврши један круг избора, од парламентарних 2014. и 2016. до председничких у 2017. години. Датум београдских избора још се не зна, али крајњи рок је март. Избори ће бити тешки, видите колико се прљава кампања води. Заиста се дивим градоначелнику Београда Синиши Малом, који је најуспешнији градоначелник низ година. Он је заиста за Београд урадио неке епохалне ствари, покренуо огромне пројекте, који су и државни пројекти, а константно се суочава с оспоравањем резултата свог рада. Нажалост, такав смо народ. Све оно што се уради добро, ниподаштава се ако је то урадио неко ко је политички противник. Дакле, нема реалног сагледавања резултата, од свега, чак и најпозитивнијих ствари, правимо нешто негативно. Поменуо бих пројекат „Београд на води”, који ће бити државни покретач, буквално је толика та инвестиција. Пројекат су оспоравали – да неће бити ништа од тога. Сад ничу куле и променада је попуњена. Тамо се дневно шета 1.000 људи, а сви знамо како је то место недавно изгеладало: било је ругло у центру Београда. Прави податак који треба да пореди власт СНС-а и наших претходника је број градилишта у Београду 2012. године и данас. Подсетићу вас на то да је 2012. године, у тренутку промене власти, број градилишта био 56, а данас постоји више од 550. Искрено, волео бих да се сви уједине као 2012. године, кад су распарчали Демократску странку. Нека се уједине сви, немам ништа против, па да тако сложни и уједињени изађу на црту Српској напредној странци. Надам се да ће грађани Београда гласати врло мудро.
Да ли ће СНС изаћи сам на изборе или у коалицији?
– На највишем страначком органу, Председништву, није било говора о томе, тако да ће се у наредном периоду проценити шта је најпаметније урадити.
Колико је реално да се заједно с београдским изборима одрже и ванредни парламентарни?
– Заиста ни на ту тему није било разговора на Председништву странке, тако да немам одговор на ваше питање да ли ће бити и републичких избора. Што се Српске напредне странке тиче, ми смо увек спремни за изборе, увек желимо да народ гласа на начин који мисли да у том тренутку друштвено-политичка реалност налаже.
Нема националних конфликата ни тензија
У последње време у неким местима у Војводини се појављују графити непримерене садржине попут „Каталонија = Војводина” и графита у Зрењанину који је био уперен против мађарске мањине. Какав је ваш коментар?
– Тешко да било ко може да исконтролише појединца ако хоће нешто да стави на зид. Нема неке организоване претње, али било који екстремизам је недопустив у друштву, но, графита је било увек и вероватно ће их увек и бити. То систем једноставно не може да спречи. Графит „Војводина = Каталонија” је нешто што је виђано дуж низ година. Графите сличне садржине је исписивала Млада Војводина и неке фантомске организације које постоје само на зидовима. У реалности немамо неку екстремистичку организацију било којег смера. То је вероватно чин појединца који ноћу изађе и напише нешто, али иза тог чина нема никакве реакције, нема наставка чина и бојим се да друштво ту не може да уради ништа, осим да прекречи графит. Што се тиче графита у Зрењанину, мислим да су међунационални односи прилично стабилни. Односи између Срба и Мађара су можда на највишој тачки у последњих доста, доста година. Колиција СНС-а и СВМ-а је на највишем нивоу и односи председника Србије с руководством Републике Мађарске су такође на високом нивоу, тако да, што се тиче међунационалних односа, заиста можемо само пожелети да у том смеру иду и у будућности. Нема никаквих националних конфликата и тензија. Надам се да смо такве ствари неповратно оставили иза нас.
Шта очекујете од унутрашњег дијалога о Космету?
– Тренутно имамо поларизовано друштво, на десну Србију, где потпуно нереално покушавају да се носе с проблемом Косова и који игнорише чињеницу да од 1999. Србија нема готово никакве ингеренције на Косову. При том, ти који се бусају у груди као велики заштитници Косова, најчешће никад нису били на Косову. Сваког ко мисли да је српски националиста и да је велики бранилац Косова, позвао бих да оде у Велику Хочу, једну од енклава у којима Срби најтеже живе и где је делегација Новог Сада била прошле године, предвођена Милошем Вучевићем. С друге стране, постоји групација у оквиру нашег народа коју Косово не занима ни на који начин и која се већ десет година залаже за то да Србија призна Косово, да се заборави на све што постоји на Косову, и народ и културна баштина. Тај неки баланс између очувања и сагледавања реалности је управо Александар Вучић. Бриселским дијалогом је много кнедли прогутао да би договорио све што је договорено. Данас, кад је српска страна испунила готово све из Бриселског споразума, албанска страна с најбитнијом ствари, која се тиче Заједнице српских општина, и даље нема намеру било шта да уради. Нажалост, заборављамо где смо били пре неколико година, односно каква нам је била међународна позиција. Била је таква да се наши политичари, наши лидери, нису усудили да у Бриселу било шта питају, а камоли да преговарају, одлучују и условљавају. Видели сте правовремену, оштру и заиста паметну реакцију српског руководства поводом става ЕУ у вези с Каталонијом. Да ли можете замислити такву реакцију Бориса Тадића или некога из претходног руководства? Србија данас равноправно прича и Александар Вучић има равноправан третман и у Вашингтону, Бриселу и Москви, а онда и Пекингу и Мумбаију. Дакле, позиција у коју смо дошли у последњих неколико година с једним од релевантнијих политичких играча, у нашем региону најбитнијег, нешто је чиме заиста можемо бити задовољни и на шта заиста можемо бити поносни. Није лако. Ми нисмо светска сила, нисмо сила која може условљавати било кога на било који начин, ми немамо право да се понашамо нерационално, односно да разговарамо на том међународном нивоу на ултимативан начин, на нама је да пливамо у међународним водама на начин на који ради наша држава у последњих неколико година. Надајмо се да ћемо паралелним процесима – економским и војно-одбрамбеним јачањем државе, а онда и личним односима које наш председник успоставља константно – доћи у позицију да се много озбиљније питамо и на много релевантнији начин одлучујемо и о својој судбини.
Е. Марјанов
