бокса Огњен Цвјетићанин. Овај 35-годишњи члан Градског већа задужен за спорт и омладину, током каријере био је вишеструки првак државе у кик-боксу, на Отвореном првенству у дисциплини тајландски бокс, а стигао је и до ширег списка репрезентације. По завршетку активног бављења спортом, радио је на месту спортског директора Спенса, а организовао је и многе рекреативне и спортске манифестације и био део организационог тима Тамбурица феста. Активно је учествовао у раду Савеза за спорт у Скупштини Града и учесник је многих хуманитарних акција.
С обзиром на специфичну ситуацију у Србији, односно одлив младих играча још у периоду раног сазревања у потрази за бољим условима, питање спортског стасавања у дечијем и школском узрасту постаје све актуелније и значајније. Финансирање је проблем број један, тим пре што клубови који стварају будуће спортисте, немају довољно новца и изложени су озбиљним тешкоћама када је реч о раду с млађим категоријама. Управо то нам је био и повод за разговор са градским секретаром за спорт и омладину.
* На који начин Град финансира дечији спорт и колики је проценат који се издваја из буџета?
– Финансирање новосадског спорта спроводи се преко Управе за спорт и омладину, која препознаје неколико категорија: школски спорт, рекреативни спорт, као и онај - у клубовима. Подршка Града је и кроз инфраструктуру, градећи спортске дворане, као и отворене спортске терене и уличне теретане, доступне широким народним масама. Наш приоритет су школски и дечији спорт, који се финансирају преко Савеза за школски спорт и олимпијско васпитање, рекреативне клубове и удружења у више смерова и видова. За спорт у Новом Саду издвајамо 300 милиона динара годишње, не рачунајући ту улагања у инфраструктуру.
* Укидањем школских спортских секција, дошло је до урушавања масовности у спорту. Некада су школе биле предодређене за поједине спортове, а улогу школских секција преузеле су приватне школице спорта (клубови), које наплаћују своје услуге?
– Спортске секције нису угашене, већ су обновљене и враћа им се некадашња улога у правом смислу те речи. Град је, радећи у том смеру, донео одлуку да школске сале у периоду од 19 до 22 часова, могу да користе само деца за различите активности и да се два пута седмично бесплатно баве спортом. За то је обезбеђено 15 милиона динара и преко САНС-а додатно плаћамо професоре физичког васпитања, који су радили у одређеним школама. Уопште није упитно ангажовање Града и Управе да испоштује закон, по којем се акценат ставља на унапређење школског спорта. Сада остаје да видимо како ће то школе и њихови директори то да испоштују, првенствено мислим на изнајмљивање термина.
* Чини се да и професори нису довољно мотивисани да додатно буду ангажовани у ваннаставним активностима, а показало се да и директори нису вољни да у њиховим школама тренирају деца из других делова града?
– Спорт мора да буде доступан свима. Град се определио да подржи школски спорт, али то питање је комплексно. У тај пројекат би требало да, поред нас, буду укључени и Члан Градског већа за образовање, односно Управа за образовање, професори, директори школа и Савет родитеља. Само тако можемо да дођемо до жељених ефеката. У жељи да промовишемо позитивну климу међу децом и школама, да се развија здрав дух и фер-плеј, покренућу акцију “Играј и навијај за фер-плеј”.
* Шта је са експериментом који је Управа реализовала од априла до краја школске године о бесплатном тренирању? Какви су ефекти, колико је деце било укључено?
– Немам још комплетан извештај. Први показатељи кажу да одзив није био лош, али може да буде и много бољи. Програм је реализован у 23 школе, а самим тим што су се деца бавила спортом и што смо је склонили с улице, ефекат је сам по себи довољан. Током мог мандата бићу задовољан и биће ми част ако се повећа број деце која се играју и баве се физичком активношћу. Ми ћемо да наставимо с тим трендом и да настојаћемо да најмлађима обезбедимо бесплатне термине. Школски и рекреативни спорт су позитивна етичка, социолошка и здравствена категорија.
* Тешка финансијска ситуација одредила је да се спортом баве деца чији родитељи су добростојећи, док таленти лошијег материјалног стања нису у таквој ситуацији. Да ли у Новом Саду деца могу да се баве бесплатно спортом и у којој мери?
– Никоме не можемо да забранимо да оснује приватну школу, односно клуб. Али, држава је прописала да чланарина не може да буде већа од 10 посто просечног дохотка у Србији, чиме је у доброј мери ставила тај део под контролу. Јавља се, наравно, проблем код родитеља који имају двоје и више деце укључених у спорт. Град, с градоначелником Милошем Вучевићем на челу, зато улаже много у инфраструктуру, како би се што више деце бар рекреативно укључило у физичке активности, а током зиме смо обезбедили термине у салама два пута седмично. Град и ја као градски секретар који је директно задужен за спорт, учинићемо све да се подигне масовност у школском и дечијем спорту, али смо свесни да без мотивације, међусобне сарадње више управа и школа, као и добре воље, не можемо доћи до потпуног задовољства.
* Некада су клубови своје млађе категорије попуњавале из школских секција, а данас новонастале школице спорта праве екипе за школска такмичења?
– Оживљавањем секција у школама, све ће се то променити. Морамо тачно дефинисати у којим школама је који спорт приоритет и боље разрадити систем школског такмичења. Разним програмима ћемо мотивисати школе и професоре, да и они направе спортска друштва и да развију одређене спортове. Искрено, то ни сада не функционише лоше, најважније је то да је ствар померена с мртве тачке. Сада је наш задатак да омасовимо школски спорт. Наравно, ми ћемо дати новац, али морају да буду видљиви резултати. Ангажоваћемо и спортске инспекторе који ће контролисати спровођење наших програма.
* Није проблем деци само чланарина, већ на терет родитеља падају и сви остали трошкови, путовање, опрема, такмичења?
– Разумемо с којим трошковима се све сусрећу родитељи чија деца тренирају у приватним клубовима, али и у клубовима који су удружења грађана. Град није у могућности и нико не треба да очекује да ће Управа за спорт да клубовима покрије све трошкове. Клубови који су на градском буџету не би требало да наплаћују чланарину, али, с друге стране, ја их разумем када кажу да то њима није довољно да покрију све трошкове. Надамо се да ће јачањем српске привреде, јачати и српски клубови, а самим тим и српски спорт – нагласио је члан Градског већа задужен за спорт и омладину Огњен Цвјетичанин,
Јово Галић
Тешња сарадња са школама
* Шта ви, као новоизабрани градски секретар, планирате да урадите на побољшању квалитета и масовности дечијег спорта?
– Што се тиче масовног и школског спорта, они ће бити приоритет и то је наглашено у стратегији спорта у Новом Саду. Појачаћемо субвенционисање Савеза за школски спорт и олимпијско васпитање. Захтеваћу и ближу сарадњу с њима, као и контролу и извештаје око реализације програма и трошења новца за пројекте, те тешњу сарадњу са школама.
Лекарски прегледи немају алтернативу
* Уредба бесплатних лекарских уверења до 14 година доноси нови проблем, а то је да често Домови здравља неће или кажу да не могу да обаве толико лекарских прегледа?
– То је још један пример колико је спорт комплексан. Већ сам рекао да без симбиозе, заједничког деловања, Управа за спорт и омладину и образовање, као и у овом случају Управе за здравство, ништа се не може решити. Већ смо уочили неке проблеме, радимо на томе, тако да ћемо заједничким снагама настојати да свој деци обезбедимо одговарајућу здравствену заштиту, однсно лекарске прегледе, да би се могла бавити спортом.
