НЕКА НОВЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ ОСТВАРЕ СНОВЕ: Марко Томићевић, олимпијски вицешампион у кајаку, почео тренерску каријеру
Након трофејне каријере у којој је био олимпијски вицешампион, светски и европски првак, кајакаш Марко Томићевић из Бечеја одлучио је да завесла у тренерске воде.
Богато искуство и бројне медаље на великим такмичењима (још две светске бронзе и два европска сребра) јасан су показатељ да младима има доста да пренесе.
– Претходни тренер у Кајак кану клубу Бечеј Владислав Живановић ме је позвао због перспективног Матеје Молнара, да се укључим у рад с њим и то ме је повукло – каже за „Дневник“ Марко Томићевић. – Потом се наместила ситуација у клубу да треба да се ради и са осталом децом и онда сам схватио да то и јесте посао за мене. Прво сам имао одређену визију, као моју спортску, па је све било усмерено ка резултату. Сада мало другачије гледам на то и волео бих најпре да од клуба направимо место на које ће деца волети да долазе, на ком им је лепо, где ће се дружити, боравити у природи, да не буде толико усмерено на такмичења и резултате. Наравно, ако неко има жељу да буде светски првак можемо му помоћи.
Волео бих да неко од њих једног дана узме олимпијску медаљу, али то је сада све далеко, идемо корак по корак
У клубу Томићевић ради још са тренером Данијелом Месарошом, са којим ће покушати да омасови чланство и привуче више деце. У ново поглавље ушао је изненада и не с конкретним планом, али су се полако искристалисали дугорочни циљеви и жеље.
– Осећам и дужност да би требало овде да будем. Ипак смо од државе добили доста, чекају нас и националне пензије и мислим да би требало да вратим заједници. Са Матејом Молнаром, па сада и с Петром Лакићевићем из Кајак кану клуба Земун, који су јуниори, гађамо међународна такмичења и резултате, па ћемо видети докле ће стићи. Волео бих да неко од њих једног дана узме олимпијску медаљу, али то је сада све далеко, идемо корак по корак. Сада ми је битније да се у клубу направи добра атмосфера, јер смо из такве атмосфере и ми потекли – било је пуно деце, дружили смо се и у једном тренутку почели да радимо озбиљно и онда су дошли резултати – истакао је Томићевић.
Пре две године тренерским послом почео је да се бави и Миленко Зорић, с којим је Марко у двоседу на 1.000 м остварио највеће успехе у каријери. Сада заједно раде с децом на репрезентативним припремама и јасно је да најмлађима значи што су олимпијски вицешампиони уз њих.
– Ја се надам да им то значи. Гледају наше трке, о чему они сањају виде да смо ми остварили и верујем да нас због тога цене и то нам даје кредибилитет да им саветујемо око технике и приступа генерално – описао је Томићевић.
Са Зорићем опет тандем
Са Миленком Зорићем из Бачке Паланке Марко Томићевић је између осталог постао олимпијски првак у Рију 2016. Сада су поново заједно, али као тренери млађих селекција.
– Функционишемо опет добро. Задаци су другачији, он је мало одговорнији и смиренији и неко на кога можеш да се ослониш, а и пре мене је ушао у тренерски посао. Имамо различите улоге, али се добро допуњавамо. Као што је било у кајаку тако је и сада – рекао је Томићевић.
Марко је ове зиме први пут био на репрезентативним припремама млађих селекција у Требињу.
– Осталу децу тек упознајем, али интересантно је. Тек улазим у улогу тренера и није то само припрема за такмичења и трке, мислим да ми имамо утицаја на њих на више начина и тај део ми се свиђа. За много деце можемо да будемо значајни у њиховом животу. Ипак смо свашта прошли, имамо искуства и можемо да будемо од користи – поручио је Марко Томићевић.
Услови у Бечеју добри, недостају ергометри
ККК Бечеј има добре природне услове, ту су Тиса и канал Дунав-Тиса-Дунав, али је зимски период изазован.
– Добро нам је што имамо затворени базен у Бечеју, али су нам клупске просторије мале и недостају нам ергометри, који би нам пуно значили. Са тим бисмо доста лакше функционисали и више деце бисмо имали – рекао је Марко Томићевић.
