ПЕТИ ДАН 61. ДНЕВНИКОВОГ ТУРНИРА У МАЛОМ ФУДБАЛУ Милић и Берић одушевили

На теренима који деценијама чувају дух овог легендарног такмичења, смењивали су се аплаузи, уздаси и повици подршке, а фудбалери су још једном показали зашто је Дневников турнир много више од обичног спортског надметања — он је школа фудбала, карактера и заједништва.

Већ у раним јутарњим сатима било је јасно да нас очекује дан препун узбуђења. Први звиждук судије отворио је програм у конкуренцији полетараца, а екипа Бандитоса одмах је најавила да ће овај дан остати упамћен. У дуелу против Супер Клинаца, Бандитоси су одиграли готово савршену утакмицу и славили са убедљивих 11:1, оставивши снажан утисак на све присутне. Ипак, резултат је био само део приче — права чар огледала се у начину на који су Бандитоси играли: брзо, растрчано, са пуно маште и осмеха.

Централна фигура тог сусрета био је Алекса Милић, млади фудбалер који је дословно „запалио“ терен. Са чак шест постигнутих голова, Милић је био незаустављив. Његова игра била је комбинација талента, инстинкта и неодољиве жеље за голом, а управо такви моменти подсећају зашто публика из године у годину са истим жаром долази на Дневников турнир.

У сличном ритму, али у конкуренцији пионира, бриљирао је Вељко Берић, који је наступајући за Фасаду Ђурђево пружио партију за памћење. У сусрету против екипе Шератон, Фасада Ђурђево је славила са такође убедљивих 11:1, а Берић је постигао пет погодака, потврдивши статус једног од најефикаснијих и најубојитијих нападача турнира. Његова смиреност пред голом и осећај за простор оставили су снажан утисак, како на публику, тако и на противнике.

Ако су претходни мечеви наговестили доминацију, онда је дуел између екипа Но Нејм и ОДР у пионирској конкуренцији отишао корак даље. Резултат од чак 14:1 био је највиши тог дана и сведочио је о потпуној контроли и надмоћи екипе Но Нејм, која је од првог до последњег минута диктирала темпо игре. Иако је сусрет био без резултатске неизвесности, публика је имала прилику да види мноштво лепих акција и голова, а посебно се истакао Срђан Сантрач, који је четири пута погађао мрежу ривала и показао зашто се о њему све чешће говори као о једном од најзанимљивијих младих играча турнира.

Ипак, Дневников турнир не би био то што јесте без утакмица у којима резултат виси о концу до последњег минута. Један такав дуел виђен је у сусрету пионира између екипа Кафе Лазаро и Кабела. Био је то прави такмичарски рат — чврст, борбен и емотиван, са много дуела и неизвесности. На крају, више концентрације и спортске храбрости имала је екипа Кафе Лазаро, која је славила са 2:1, а оба поготка постигао је Лазар Гутеша. Сваки његов гол био је прослављен као да је одлучивао о финалу, а ова победа донела је Лазару пласман у четвртфинале са прве позиције у групи, што је изазвало посебно славље међу играчима и навијачима.

Како је дан одмицао, тензија је расла. У сениорској конкуренцији, на програму су били мечеви осмине финала, где грешке више нема и сваки дуел носи посебну тежину. Један од најзанимљивијих сусрета одиграли су Црвена звезда и ГСП Независност. Искуство, дисциплина и мирноћа у кључним моментима пресудили су да Црвена звезда слави резултатом 2:0. Сваки гол додатно је подигао атмосферу на трибинама, где су се смењивали песма, аплаузи и повици подршке.

Када се подвуче црта, још један дан Дневниковог турнира показао је зашто ово такмичење већ деценијама има посебно место у срцима Новосађана. Овде се не броје само голови и победе — овде се стварају успомене, рађају снови и пишу прве странице спортских прича које ће се памтити. Са сваким новим даном, турнир добија на тежини и емоцији, а једно је сигурно: најбоље тек долази - већ сутра на програму су четвртфинала.

В. М. Петровић