Ипак, његово сребро није била једина медаља којом су српски стрелци наставили успешан низ на шампионату. Сениорска мушка екипа пиштољем, у којој су, уз Микеца, гађали Душко Петров и Димитрије Гргић, као и прошле године у Ђеру, окитила се бронзаним одличјем.
Непосредно после финала, Микец је задовољно прокоментарисао освајање нове медаље:
– Да ми је неко пре ЕП понудио сребро, оберучке бих га прихватио. У овом тренутку се не осећам као освајач титуле вицешампиона, већ више као неко ко је изгубио злато, иако ни у једном тренутку финала нисам био на првој позицији.
Наш репрезентативац је у првој половини финала углавном био четврти или пети, али постепено је топио заостатак за водећима и, после 19. серије, избио на друго место. Пред последњи, 24. хитац, водећи Немац Кристијан Рајц, олимпијски првак пиштољем у брзој паљби, имао је 0,6 кругова предности над Микецом. Немац је последњом дијаболом погодио више него скромних 8,8, па је нашем репрезентативцу требало да „упише“ бар 9,5, чиме не само да би освојио злато, већ и поставио нови светски рекорд. Имао је меч лопту, али кад је опалио, на семафору се појавио резултат 9,2. Ухватио се за главу и са слатко-горким осмехом окренуо се ка публици.
- Пожурио сам с последњим хицем и опалио сам га пре времена. Ипак, морам да будем задовољан. Борио сам се свим срцем, успео сам да се ослободим треме коју доноси свако велико такмичење, а у томе ми је помогла и освојена екипна медаља. Честитам Рајцу, овде је успео да ми се реваншира за пораз од пре месец дана, када је управо његов и мој дуел одлучивао ко ће да освоји титулу у Бундес лиги. Тада сам ја био успешнији и донео трофеј Калхајму – додао је Микец, којем је ово друга медаља на европским првенствима.
Мушка сениорска екипа пиштољем стигла је до свог седмог одличја на европским првенствима, али и даље чека злато. До бронзе српски пиштољаши су дошли у драматичном фото-финишу. Почетак није много обећавао, јер средином квалификација, после тридесетак дијабола, наш тим се налазио далеко од врха. Једно време био је и на трећем месту, али - отпозади. Како је такмичење одмицало, слика на семафору је изгледала све лепше. Микец је заблистао у четвртој серији, погодивши максималних 100 кругова, а Гргић и Петров су почели да хватају солидан ритам, мада ни они нису били задовољни остварењима. Обојица су у последњој, шестој серији „убили“ по 97 солидних кругова, за значајан искорак ка постољу. Најискуснији члан екипе Дамир Микец је међу последњима завршио квалификације. Већ тада је било готово сигурно било да ће гађати у финалу, а орловима се смешила медаља ако он добро приведе посао крају . Није имао идеалан финиш (94 круга у шестој серији), али и то је било довољно да Србија стигне Италију, изједначи се с њом по броју кругова, па су одлучивали „унутрашњи центри“ (хитац 10,4 и бољи). Србија је погодила 58, Италија 42.
Женска екипа пушком (Андреа Арсовић, Ивана Анђушић Максимовић, Драгана Тодоровић) је стала на корак од медаље, на четвртом месту. Најближа финалу била је Андреа Арсовић, на 12. позицији. Ивана Анђушић Максимовић је била 23, а Драгана Тодоровић 24.
