Ентузијазам и другарство красе Тромеђу из Мајдана

Спортским ентузијастима Фудбалског клуба Тромеђа из Мајдана, севернобанатском месту у општини Нови Кнежевац, није неугодно што чешће губе него што побеђују на терену, па су при дну Потиске лиге, јер од пласмана на табели већим успехом сматрају што се окупљају, друже и играју фудбал.
е
Фото: М. Митровић

У прошлој сезони Тромеђа је завршила на претпоследњем 14. месту са 10 освојених бодова, остварила је три победе, једном играла нерешено и 24 пута изгубила.

Председник и тренер Жолт Домонкош истиче да је битно да клуб опстаје, јер село Мајдан је мало, има тек нешто више од 200 становника заједно са оближњим насељем Рабе, у МЗ Мајдан-Рабе. Малобројним фудбалерима из места придружују се пријатељи, играчи из Суботице и Сенте, неки раде у Сегедину. А када се игра на терену у центру Мајдана, имајући у виду број и неповољну старосну структуру становништва, буде и публике. Долази да игра и навија свако ко има воље и снаге.

- Окупи се тридесетак навијача, што се такође сматра успехом. Село је остарило и тај број симпатизера је максимум у околностима у којим клуб опстаје. Финансијска средства за рад клуба добијамо из буџета општине Нови Кнежевац, као и сви други клубови. Оно што нам је додељено из општине је за ову годину 400.000 динара. Није проблем око новаца, може се рећи да има за најнеопходније трошкове, већи су проблем играчи јер у селу је мало деце - каже Домонкош.

И поред тога што је у Мајдану све мање младих, Тромеђа на списку има 25 играча, петорица су из села, остали су пријатељи клуба, пореклом из Мајдана, њихови другари и познаници. Они играју и боре се за екипу из Мајдан, као да је то њихово родно село.

ФК Тромеђа постоји од 1935. године, има дугу традицији и стално се такмичи, мада је раније док је у селу било више становника, било и деце у пионирском и кадетском узрасту.

- Село је остарило, млади су отишли из економских разлога, пошто овде немају где да се запосле. Једино може да се ради у пољопривреди, што је јако мало - констатује Домонкош. - И поред одласка младих, екипа успева да се окупи и игра. Најважније је да смо заједно, поред фудбала везује нас другарсто. То нам је важније од освајања бодова, мада више волимо победе од пораза. Ретко побеђујемо, мада се сви играчу максимално труде према својим могућностима. Прво полувреме, док се има снаге, је увек боље, а у другом се осети недостатак снаге јер нема тренинга. На тренинге не можемо ни да се скупимо, али радујем се што се суботом или недељом за сваку утакмицу окупи 15-16 играча, они играју од утакмице до утакмице. Боље играмо пред крај првенства када играчи добију снаге и екипа се уигра.

 М. Митровић

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести