Изнедрио је новокарловачки клуб читаву плејаду квалитених играча, а најпознатији међу њима су Лазар Радојчић, који је бранио боје Војводине, Миодраг Икраш играо је у Раду, а Југослав Поповић био је актер друголигашких издања Агроуније и Срема. Хроничари су забележили да је и некадашњи репрезентативац и првотимац Црвене звезде и Партизана Бешчанин Јован Језеркић, истина као гост на пријатељсим утакмицама, неколико пута наступао у дресу новокарлоовачког клуба. Професор Сава Опачић је као тренер веома успешно водио Агроунију од подручног ранга до Друге савезне лиге Србије и Црне Горе.
Полет је углавном наступао у Сремској лиги, а током неколико сезона и у Војвођанској лиги - југ, па је чак конкурисао и за пласман у трећи ранг такмичења. Нажалост, последњих година Новокарловчанима нису цветале руже и играли су у најслабијој лиги. Ипак, јесењу сезону у Међуопштинској лиги завршили су на другом месту, с реланим шансама да већ наредне јесени опет стигну до сремског елитног друшва.
Породична традиција
Стандардни играч прве генерације Полета био је Бранко Опачић. На његовој опроштајној утакмици против Хајдука из Бешке, дебитовао је Бранков син - Сава. Касније је и Савин син Бојан наставио породичну традицију.
„Стартовали смо с два везана пораза, али смо касније дошли до своје препознатљиве игре, ређали добре резултате, па сам оптимиста пред наставак првенства. Подмладили смо редове, углавном су то играчи из места, али смо ангажовали и неколко појачања. Имамо и доста добар распоред утакмица у пролећном делу првенства, добро ћемо се припремити и ангажовати неколико појачања, па верујем да ћемо остарити циљ и пласирати се Сремску лигу“, истакао је тренер Полета Југослав Поповић.
Додајмо да су током јесење сезоне жуту опрему носили: Борислав Ћалић, Ружичић, Драганић, Бојан Ћалић, Јовић, Тодоровић, Сремац, Делибос, Кесић, Лазаревић, Пољак, Пејовић, Старац, Милић, Живковић, Хаyић, Бакић, Мијалчић и Радошевић, а да су најефикаснији били Немања Тодоровић и Радован Кесић, који су по 13 пута матирали противничке голмане.
Текст и фото: Д. Вићентић
