Некадашња Искра, Млади радник и Пролетер, сада ФК Раднички основан је на данашњи дан 24. априла 1923. године.
Кроз 97 година постојања забележио је европске висине, али и испадања у ниже лиге, а сада као члан Суперлиге одлуку о наставку сезоне чека на шестој позицији на табели највишег ранга српског фудбала и у четвртфиналу Купа.
Први председник клуба био је Милош Марковић, а међу онима који су наступали за екипу Радничког су били су и револуциоанри Јосип Колумбо и Станко Пауновић Вељко.
Увођењем Шестојануарске диктатуре 1929. године, Раднички је био забрањен, а после неколико година клуб ће бити обновљен.
Златни приод нишког Радничцког почео јуна 1980. године када је као трећепласирана екипа у националном првенству стекао право наступа у Купу УЕФА, у коме је играо још два сезоне.
У историји Радничког најсјајнија година била је 1982, када се на Чаиру играло полуфинале Купа УЕФА.
У свом другом учешћу у Купу УЕФА у сезони 1981/82, памтиће се утакмице "Реала са Нишаве“ са Наполијем, Грасхоперсом, Фејнордом, Данди јунајтедом.
"Велика подршка која је тих година пратила Раднички у сезонама европских купова кулминирала је 7. и 21. априла 1982. године када је екипа заустављена у полуфиналном двомечу Купа УЕФА од немачког Хамбурга", наводи се на сајту нишког клуба.
Током двехиљадитих било је лоших резултата, испадања у трећу лигу, а после девет година боравка у нижим лигама, Радницки се 2012. домогао елитног српског фудбала где је и данас.
Током историје кроз екипе Радничког прошла су многа велика фудбалска имена, међу којима су и Драган Пантелић, Миодраг Кнежевић, Љубиша Рајковић, Илија Димоски, Милован Обрадовић, Зоран Бојић, Аца Панајотовић, Мирослав Војиновић, Драган Холцер, Јован Анђелковић, Драгиша Бинић, Стеван Остојић, Дејан Петковић Рамбо, Драган Стојковић Пикси и многи други.
