Њен ФК Петрика је у Кошицама заузео прво место, победивши домаћине, мађарски Мишколц и словачки Ружомберок, а одбрана је била као стена, без примљеног гола. У том бедему предњачила је Николина, али куриозитет је чињеница да је то био турнир дечака, а она је била једина дама на терену! То је у овом узрасту дозвољено.
Николина игра на месту штопера, а њени фудбалски учитељи тврде да када одигра како зна и уме – непрелазна је. Поседује мирноћу, фудбалску интелигенцију, добро се поставља и чита игру, не плаши се дуела. То је постигла мање захваљујући таленту, а много више великим радом и посвећеношћу, од када је као дете на Ченеју, где живи с мајком, први пут потрчала за лоптом. И сада три пута недељно путије из свог села у Нови Сад на тренинге и утакмице, никада не изостаје, ништа јој није тешко.
„Почела сам да играм фудбал са дечацима када сам имала осам година“, каже Николина.
Лакат трпи, псовке не
Сигурно да није лако дами у копачкама међу мушким колегама, поготово када проради дечачка сујета.
„Саиграчи у клубу су добри према мени, физички су јачи али никада не стартују грубо на мене. Са друге стране, дешава се да када чувам противничког играча и одузмем му мноштво лопти, почиње лактање и груби стартови, некад ме намерно нагази копачком... Ипак, све то истрпим. Изнервирам се само када ме псују“, каже Николина.
„Три године касније, тренер Душан Драгин је са Ченеја прешао у ФК Петрика и повео ме са собом. Прво сам играла у нападу, потом на позицији задњег везног, а сада сам штопер, што ми одговара.“
Један од тренера у клубу, Немања Петрика, има објашњење за Николинин развојни пут, те зашто игра у мушкој конкуренцији. „Николина је имала више позива из ЖФК Војводине, али сигуран сам да би у женском фудбалу мање напредовала, јер је конкуренција слабија. На зимској полусезони, када напуни 15 година и стекне право играња за први тим, Војводина је логичан и по мени, прави избор за наставак њене каријере.“
И млада дама са Ченеја размишља на сличан начин.
„Војводина је вероватно мој будући клуб. Много волим фудбал и уживам играјући га. Где ће ме одвести фудбалски путеви - не знам, али силно желим да једног дана заиграм за репрезентацију Србије“, каже Николина Милић, а ми не сумњамо да ће јој се жеља испунити.
Д. Кнежић
