Новосађани и Београђани боравили су у хотелу “Палисад”, па је то била лепа прилика да поразговарамо с некадашњим капитеном Воше, а данас замеником капитена црно-белих Мирославом Вулићевићем. Овај момак је три и по године провео у Новом Саду и оставио дубок траг у овдашњем фудбалу, али није успео да се дочепа барем једног трофеја. Оно што тада није урадио, остварио је у Партизану, с којим је у прошлој сезони освојио дуплу круну.
- У каријери сам све радио поступно и прошао лепим путем . Као дечак маштао сам да заиграм у неком од наших највећих клубова, али и даље од тога, да стигнем до Реала или Милана. Међутим, фин је пут којим сам прошао и идем и даље, јер сам на њему пуно урадио, лепо ми се све сложило и слободно могу да кажем да сам досадашњим током моје каријере презадовољан. Био сам капитен Војводине, сада сам заменик у тој улози легендарном Саши Илићу у Партизану и то су признања до којих није лако стићи и која ми пуно значе. Знамо ко су били капитени у ова два клуба, о каквим је величинама реч и зато сам поносан, али и свестан обавезе и одговорности коју та улога доноси. Круна свега је нови уговор с Партизаном који сам потписао пре неколико дана и који ће важити у наредне две и по године – задовољан је Вулићевић.
Мирослав Ђукић се вратио у Партизан. Какви су ваши први утисци о њему?
- Упознајемо се у ходу и видим да је отворен за комуникацију. Често разговарамо и покушавамо обострано да се што брже прилагодимо. За сада све тече како треба, радимо јако добро, договарамо се, а битно је и то што су ту све сами бивши асови попут Делибашића, Пандуровића и директора Илиева. Прави смо тим, атмосфера је одлична и мислим да је то веома важно на путу ка испуњењу циљева.
Претпостављамо да сте сањали да одете и у иностранство. Сада је готово извесно да тај корак нећете направити, осим уколико вам не стигне нека сензационална понуда. Да ли вам је због тога жао?
- Не жалим, али је остао још тај један корак па да комплетирам каријеру. Неке коцкице ми се нису сложиле још у време док сам био у Новом Саду, јер било је понуда да одем преко границе, али је покојни председник Ратко Бутуровић тада инсистирао да останем. Имали смо феноменалан однос и некако ме је увек држао уз себе, па нисам отишао. Када сам прешао у Партизан, поново је било неких занимљивих понуда, али сам тада доживео тешку повреду колена, после и лакта и све се дешавало баш пред почетак прелазних рокова и, ето... Не жалим, иако знам да сам могао да значајно поправим своју финансијску ситуацију. Ипак, није све ни у парама. Лепо је то што ћу моћи да, када будем завршио каријеру, причам својој деци о освајању трофеја, а то у Партизану управо доживљавам.
У зрелим играчким годинама почели сте да подижете шампионска знамења, а могли сте то и у Војводини барем једном то да учините?
- Били смо у неколико наврата надомак освајању пехара у Војводини, али нам се некако није дало. И данас ми је жао због тога, посебно онда када сам био капитен црвено-белих. Срећом, почео сам све да надокнађујем у Партизану. Дупла круна из прошле сезоне донела нам је свима прелеп осећај. Имали смо феноменалну серију резултата, подршку с трибина и неописив је осећај био када смо се возили отвореним аутобусом кроз центар Београда, а за нама су ишле праве реке оних који воле комбинацију дреса у црној и белој боји.
Иако сте заменик капитена, Саша Илић је направио прави, yентлменски и људски гест, када сте, после освајања купа, заједно подигли победнички пехар.
- Умем да се шалим на свој рачун и кажем да сам само носач капитенске траке у Партизану. Занимљиво је да, када су се додељивали пехари за освојену титулу првака, један је требао да подигне он, а други ја. Међутим, у општој еуфорији нисам чуо када ме је спикер прозвао, тако да је пехаре подигао Илић. После тријумфа у Купу Србије, управо је Саша предложио да ја будем тај коме ће он бити уручен, али ја то нисам желео, већ сам предложио да пехар подигнемо заједно, што смо и учинили.
Мирослав Вулићевић је рођен у Рашкој, 29. маја 1985. године. Одрастао је у Лепосавићу, на Косову и Метохији, где је и начинио прве фудбалске кораке.
- Лопту сам почео да пикам у фудбалској школи Космет, а онда сам прешао у ФК Бане из Рашке. Добре игре препоручиле су ме Јавору из Ивањице, где сам одиграо неколико сезона. Уследио је затим прелазак у Војводину, да бих, после три и по године, дошао у Партизан, где је, ево, испред мене четврта сезона у низу. Одиграо сам и три утакмице за А репрезентации наше земље.
Где видите српски фубал у новој сезони, наравно с акцентом на ваш клуб?
- Партизан је имао током претходних сезона и добрих и лоших тренутака у Европи. У прошлој сезони смо имали кикс, али годину дана раније само су нас два минута делила од тога да презимимо у Европи. Иза мене су већ два наступа у Лиги Европе, а сада ћемо играти квалификације за Лигу Шампиона у којој су, то добро сви знамо, у оптицају велике паре. У игри су клубови с огромним буyетима и треба имати и доста среће приликом жреба. Наравно, не треба се ослањати само на срећу, већ треба радити и учинити све што је до вас, јер лопта је округла и никада се на зна шта је могуће, а шта не.
Какав ће тим Партизан имати?
- Променио се стручни штаб, отишао је тренер Марко Николић, а дошао је Мирослав Ђукић. Од играча отишао је једино млади Миленковић у Фиорентину, а велики је плус то што су за сада сви остали на окупу. Пре неки дан придружио нам се и Данило Пантић, а клуб чини све да костур тима остане и да покушамо да направимо нешто и у најјачем такмичењу на континенту. Иза нас је и сјајна серија без пораза и верујем да тај занос можемо да преточимо и у запажен резултат у Европи - оптимиста је Мирослав Вулићевић.
Текст и фото: А. Предојевић
