Клуб из Коруње је тад узео титулу и никад више.
Играо је потом за Челси, који истина није био тада оно што је данас, али је имао армију навијача и био један од највољенијих енглеских клубова. Али и поред лепих епизода и у Шпанији и у Енглеској, за Јокановића је оно најлепше из карије остало у – Србији.
У интервјуу за Planet football српски тренер, који данас ради у Катару, рекао је да нигде није тако уживао као када је био играч Партизана, па још када је долазио дан вечитог дербија са Црвеном звездом.
“Када сам играо за Партизан, почео је рат поред моје земље. Али, био сам тада млад, политика ме није занимала, уживао сам у свом послу, у томе што сам играо за један од највећих клубова бивше Југославије, један од највећих у овом делу света. Дерби против Црвене звезде се играо пред 55.000 људи. Можемо данас да дискутујемо о квалитету фудбала, да ли је добар или лош, али је атмосфера око дербија увек фантастична. То је вероватно највећа утакмица чији сам био актер, као играч и као тренер”, рекао је Јокановић а пренео mozzartsport.com.
Црно-беле боје су за њега остале и данас број један.
“Био сам навијач, па играч, а након тога и тренер Партизана. Сада сам поново навијач”.
После Хумске, наредна станица за Јокановића је била Шпанија. Своје најлепше тренутке доживео је у плаво-белом дресу Депортива.
“Имали смо стварно комплетан тим, 22 веома квалитетна играча. Играли смо са Ројем Макајем у шпицу, Мауром Силвом у средини и могао си да додаш њима било које играче, знао си да ће одиграти добро. Макај је био стварно добар: брз, могао је да постигне гол са обе ноге, а био је савршен егзекутор. Могао је уз њега да игра Паулета или Ђалмиња или Флорес, у свакој варијанти био је то врло моћан навални ред Депортива”.
Те 2000. године на Ријазор је стигла прва и једина титула шампиона Шпаније, а Јокановић је био део тог тима.
“Хавијер Ирурета је био тренер, а ја сам био његов избор. Довео ме у Депортиво и било је то сјајно искуство за мене. Освојили смо једну од најјачих лига, а одиграо сам више од 20 утакмица. Стварно сам уживао тамо, да бих после тога направио следећи корак у каријери и отишао у Челси. Променио сам и клуб и земљу”.
Енглезе је, наравно, највише занимао тај део Јокановићеве каријере.
“Клаудио Ранијери је био тренер када сам потписао, јер ме знао из шпанске лиге. Он је био важан тренер у мојој каријери. Увек је био позитивно настројен и увек спреман да те подржи. Радио сам са много стручњака, али од Клаудија сам могао баш много да научим”.
Признаје Јокановић да Челси није могао да одбије, иако му је играње на Острву тешко пало.
“Уживао сам док сам био део Челсија, одиграо сам више од 50 утакмица на свим фронтовима. Нисам био у најбољој форми када сам дошао у Челси, јер сам имао 31 годину и физички ми је било доста тешко. Али, уживао сам у граду, у клубу. Није то био најбољи део моје каријере, нисам био на највишем нивоу, али ми је то искуство помогло када сам почео у Енглеској да радим као тренер, јер ми није било потребно много времена да се адаптирам. Увек волим да се сећам само лепих ствари”, подвукао је Славиша Јокановић.
Имао је Јокановић успешне епизоде као менаџер Вотфорда и Фулама, које је из Чемпионшипа увео у Премијер лигу, али сада је у Катару где тренира Ал Гарафу пренео је mozzartsport.com.
