Одржана комеморација Младену Вучинићу у ФК Војводина

У Фудбалском центру “Вујадин Бошков” у Ветернику данас је било пуно истинске туге, проткане поносом и великим пијететом. Оваква осећања просто су била неминовна, јер је одржана комеморација у знак сећања на Младена Вучинића, недавно преминулог члана прве шампионске генерације новосадског клуба.
Komemoracija Mladenu Vucinicu
Фото: Dnevnik.rs

У присуству великог броја чланова породице, спортских и животних пријатеља, бивших и садашњих функционера ФК Војводина и људи из друштвено-спортског миљеа Новог Сада и АП Војводина, од легендарног фудбалера, средњошколског професора, интелектуалца и човека чији је живот био проткан великим, хуманитарним радом и делима, опростили су се Душан Влаовић, генерални директор “Дневник Војводина преса” и члан Скупштине ФК Војводина и Васа Пушибрк, Вучинићев некадашњи саиграч, цимер и пријатељ.

- У легенду је отишао један од најистакнутијих чланова најбољег тима Војводине у историји - рекао је Влаовић. - Његовим одласком, са животне сцене нестала је комплетна одбрана шампионске екипе из 1966. године и права привилегија била је познавати све те људе. Младен није био само одличан фудбалер, већ и врхунски педагог, интелектуалац и надасве - човек. Читав свој живот посветио је Војводини, клубу за који је живео. Остаће уписан златним словима у историји клуба, а успомена на њега живеће вечно, јер легенде никада не умиру.

Thumbnail

Потом је Васа Пушибрк прочитао кратко обраћање 90-годишњег Радомира Крстића, такође великог играча из историје црвено-белих, који је, иако није могао да буде присутан, том приликом нагласио да је била велика срећа, задовољство и част играти и познавати се с Младеном Вучинићем.

- Младен се, с породицом, у процесу колонизације преселио из родног Ораха у Херцеговини у Темерин и убрзо почео да игра фудбал у Војводини - додао је Пушибрк. - Био је члан омладинске, младе и Б селекције Југославије, а био је и кандидат за олимпијску репрезентацију за Игре у Риму, 1960. године. Уз пуно одрицања, упоредо с играњем фудбала, био је посвећен учењу, па је, после освојне титуле 1966. године, већ наредне године дипломирао на Техничком факултету у Новом Саду. Бавио се и хуманитарним радом, па је, заједно са супругом Јованком, добио Светосавску повељу за помоћ коју је пружао СОС Дечјем селу у Сремској Каменици. Уз то, био је изузетно активан и у Матици Српској. Поживео је 78 година и може се рећи да је његов живот био смислен и испуњен.

Посмртни остаци Младена Вучинића данас су кремирани и сахрањени на Новом гробљу у Новом Саду.

А. П.

Thumbnail

С комеморације Младену Вучинићу у ФЦ “Вујадин Бошков”, Фото: С. Шушњевић

 

EUR/RSD 117.1627
Најновије вести