Данима су се мерили изгледи разних тренера да заседну на клупу Војводине, а онда се, готово ниоткуда, појавила могућност да се 41-годишњи бивши тренер црвено-белих врати на место успеха. Лалатовић је најпре раскинуо уговор с Радничким из Ниша, потом је стигла вест да се договорио с Вошом, па је два-три пута пролонгирана његова промоција, све док коначно није стигао у хотел Палисад, где су фудбалери новосадаског суперлигаша. Јуче је одржао састанак с екипом, а у поподневним сатима одржао је први тренинг, са својим дугогодишњим сарадницима Драганом Шарцем и Видаком Братићем, као и тренером голмана Миланом Јованићем и кондиционим тренером Сашом Семередијем.
- Кажу људи да сам се вратио на место успеха. Искрено, велика ми је част и задовољство што сам поново у клубу у којем сам провео незаборавних, ма најлепших 13 месеци у тренерској каријери и сада свим срцем желим да наставимо тамо где смо стали. Свестан сам да се до тога не долази преко ноћи, мораће да протекне неко време, а услов свих услова да успемо у ономе чему стремимо јесте да се играчи максимално потруде како би испунили све захтеве које ћемо пред њих поставити – кажа Лалатовић.
Растанак с Нишлијама, за велики део спортске јавности, стигао је неочекивано?
- Пре свега, морам јавно да се захвалим Радничком и његовом првом човеку господину Тончеву. Осећао сам се у Нишу прелепо, али ме је оптерећивало то што сам био удаљен од деце и куће. Желео сам, најједноставније речено, да радим ближе породици. А онда сам добио позив од господе Гајића, Лазетића и Бајатовића да се вратим у Вошу и веома лако и брзо постигли смо договор.
Можете ли да изнети визију онога што желите да учините у свом другом новосадском мандату?
- Тренер сам који не тражи никакав алиби, већ сам велики радник. Уосталом, у Ниш сам довео играче попут Ранђеловића, Црномарковића и Панкова, који су овог лета направили сјајне трансфере. У Новом Саду сада постоје два или три млада играча на којима у будућности Војводина може да оствари значајан профит. Бивши тренер Кривокапић, сетићете се мојих речи на ту тему које сам изрекао пре неколико месеци, био је храбар када је те младиће гурнуо у ватру и онда сам стао уз њега, рекавши да му треба дати прилику да истраје на том путу. Нажалост, није је добио, а ја сам и тада знао да се не може у Европу само с том децом. Потребно је да се комбинују клинци са искуснијим играчима и да се ствара складна целина, компактан тим. Уз играче које смо већ довели и који ће доћи у наредним данима можемо да изађемо на жељени пут.
Како ће Воша играти у наредној сезони?
- Пре свега, играће нападачки, на гол више од ривала. Знам да нам неће бити лако, али не сме да нам се више догађа да у две утакмице примимо десет голова... Одбрана нашег гола почиње од нападача, морају момци да буду спремни да се крећу у оба правца и да теже ка томе да када изгубе лопту што пре врате њен посед. Тражићу, дакле, пресинг и јаку игру у дуелима.
Уз новопридошле Дринчића, Ђуришића, Бојића, Вучића и Кокира, на којим позицијама планирате још да се екипа појача?
- Требаће нам појединци у задњој линији и још један везни фудбалер. Нисам присталица тога да се гомилају играчи. Дринчић је највећи професионалац и огромно је појачање за овај млади тим. И када му не иде, он пружа 200 одсто и млади момци мораће да се на њега угледају. Бојић може да игра шпица и полушпица, а за Матића, којег изузетно ценим као фудбалера, уколико се буде догодило да промени средину имам већ у глави замену. Знате, мајстори у српском фудбалу не постоје, немам на располагању Роналда или Месија и управо зато ћу без компромиса инсистирати на игри у оба правца.
Који су циљеви у новом првенству?
- Успех би био да у Купу стигнемо што даље, јер сам убеђен да у том такмичењу можемо да остваримо моју велику жељу, а то је освајање једног трофеја. То није нереалан домет, а уз то ћемо уложити максимум како бисмо се и кроз првенство изборили за европску визу. Треба бити објективан, тешко је да ћемо моћи да идемо на сам врх табеле, али ћемо пред себе поставити маркер да направимо поново моћну Војводину. Волео бих да све буде као што је било и пре две и по године, да побеђујемо код куће и да се са стране што чешће враћамо уздигнутих глава. За то ће нам бити потребан победнички менталитет и управо зато ћу настојати да екипа коју водим личи на мене. Предуслов свега је да играчи верују да су бољи од сваког ривала и биће потребно да сваки тренинг буде такмичарски, да се играчи труде да победе мене, али и сами себе, а ја сам велики такмичар и нисам човек који показује задовољство. На основу овога јасно је да неће бити лако фудбалерима, али нека се потруде. Биће добро и за њих и за мене, али и за клуб и наше навијаче.
Није велика мудрост ако се каже да тренери зависе од играча?
- Како будемо тренирали тако ћемо и да играмо. Слажем се да тренери зависе од својих играча, али када верујете у себе, тада ће и ти момци почети да верују у вас и у оно што од њих тражите. Далек је, наравно, пут до циља, а то је да Воша поново буде моћна. Не штедим се ни једног тренутка и то ћу захтевати и од кандидата за тим, јер једино на тај начин могу да постану прави тим – поручио је Ненад Лалатовић.
Текст и фото: Александар Предојевић
Због чега сте напустили редове Војводине, а били сте на правом путу?
- Јако ме је погодио одлазак из Новог Сада, али нисам видео себе даље у клубу у тренуцима када су га напустили Војислав Гајић и Драгољуб Збиљић. Када се то догодило, једноставно сам сматрао да није коректно да останем на челу тима. Овога пута желим да Војводина буде мој последњи клуб који ћу водити у Србији и да, након боравка у њој, каријеру наставим у иностранству .
Какав пријем очекујете код публике, посебно из угла присећања на песму „Лале мајсторе, води нас до титуле“?
- Нисам у првом мандату очекивао да ћу бити тако лепо прихваћен. Међутим, човек сам који се никоме не удвара и подршку ћу да добијем само у случају да је заслужим. Знам за чега се боримо и желим да Воша изађе на прави пут, а сада је пред свима нама велики посао, који ћемо, после Златибора, наставити у Словенији, где ћемо радити на уигравању линија екипе.
