-То је та здрава прича у Војводина – коментарише дилему Милан Лазаревић. – На свакој позицији имамо по двојицу квалитетних играча. Нема грешке, за било кога да се шеф одлучи у датом тренутку. Он ротира Бјековића и мене, што је сасвим у реду. Првенство је дуго, доста је утакмица у низу, ваља снагу сачувати и сваку утакмицу започети стопостотно спреман. Мислим да Бјековић и ја можемо да пружимо мање -више сличне партије и да здравом конкуренцијом један другога вучему у позитивном смеру.
Лазаревић је пре 11 година, као 14-годишњак стигао у Нови Сад из Милића, места свог рођења у Републици Српској. Играјући у млађим категоријама РФК Нови Сад на Детелинари, брзо је себи трасирао пут ка репрезентатвним српским селекцијама свога узраста. Одрастао у породици, у којој је образовање било приоритет свих приоритета (отац је доктор економије, мајка економиста, а брат на путу ка звању програмера), Милан није изневерио породичне стандарде. Уз фудбал, дипломирао је и стекао звање економисте.
- Све се може постићи, под условом да добро планирате приоритете и време у коме ћете задатке да реализујете – каже Лазаревић. – Мени јесте школа била приоритет, али су фудбалски посленици уочили мој таленат и предочили ми шта и колико могу на том пољу. Шеф Војводинине омладинске школе Душко Грујић ме је приметио на неком турниру и ја сам ускоро постао члан кадетске екипе клуба у коме сам и данас.
У међувремену, Лазаревић је, како сам воли да каже, „заобилазним путем“ желео да буде на терену уместо на клупи. Играјући у Пролетеру, потом у Раду, стигао је до Летоније, где је боравио једну сезону.
- Добре игре у Раду приметили су инострани скаути – подсећа наш саговорник. – Најпре сам ишао на пробу у Нижњи Новгород, али је понуда из белоруског Рух Бреста била прихватљивија. У међувремену, тамо је промењена управа, прелазни рок истицао и ја сам се нашао у летонској Лијепаји. Био је то период препун стреса, који бих најрадије да избришем. Искрено, мало сам потцењивао Летонце, али, испоставило се, било је то прелепо искуство. Понудили су ми да продужим уговор на још две године, али Војводина је била бржа. И тако је завршен мој „заобилазни пут“ до првог тима Војводине. Нови Сад је мој град, ту сам фудбалски одрастао и желим да у дресу Војводине кренем ка Европи.
У минулих 11 утакмица, Лазаревић је имао завидан учинак од 2,14 прецизних центаршутева у просеку по утакмици (15/7), што је најбољи суперлигашки просек у сезони. Просек би ишао до 3,00 узмемо ли у обзир чињеницу да је у две утакмице на терену био тек по седам минута.
- То је податак који ме радује и који ме мотивише да будем још прецизнији у офанзивним задацима, мада је мој првенствени задатак у дефанзиви. Генерално сам задовољан собом, мада ту још постоје елементи на којима радим. Конекција са шефом и његовим сарадницима је на највишем нивоу и у томе и јесте основна вредност данашње Војводине. Као члан тако вредне екипе, верујем да могу да израстем у квалитетног бека – оптимистички је разговор завршио десни бек Војводине Милан Лазаревић.
Л. Бакмаз
