Немања Николић: Прија ми интересовање Војводине

БЕЛЕК: Јесенас је нападач Спартака Немања Николић постигао осам голова и уписао шест асистенција, чиме се профилисао као један од најутицајнијих фудбалера за игру и одличне резултате Суботичана.
nikolic spartak
Фото: Немања Николић, фото: Дневник

Младић рођен пре 25 година у Краљеву током каријере је имао пуно проблема с повредама. Оне су га омеле да оствари пуно више, али је доласком Александра Веселиновића у клуб са севера Бачке проиграо и показао да је реч о расном голгетеру. Квалитетни наступи били су најбоља препорука да 188 центиметара високи младић постане занимљив на тржишту и да за њега интересовање ове зиме покажу наши најбољи клубови, па није немогуће да Николић промени средину у данима који следе.

„Почео сам да играм у Школи фудбала Бубамара у Краљеву, где ми је први тренер био Зоран Тошић. Нагло сам израстао и имао сам проблем с тим, па сам пребачен у редове Слоге где сам играо у такмичњима млађих категорија. Потом сам прешао у редове Металца, с којим сам био на припремама у Милићима, где ме је приметио тренер Масловар и отишао сам у црногорски Грбаљ. Због проблема с папирима нисам наступао годину дана, иако сам имао добру сезону у раду с тренером Александром Недовићем што је било довољуно да ме примете људи из руског Ростова, у који сам отишао на пробу, задовољио и наредне три и по године био у том клубу.“

Иако је све лепо кренуло, ситуација се није развијала онако како је Николић прижељкивао.

„Потписао сам уговор под, испоставиће се, лошим финансијским условима. Био сам пребачен у Б тим Ростова и слабо сам добијао прилику да покажем шта знам. Играо сам за младу екипу, за коју сам на 60 утакмица постигао 30 голова и, по општој процени тамошњих медија, био међу осам најбољих младих играча у Русији. Све то није вредело, па сам решио да прихватим понуду Актобеа из Казахстана, у којем сам доживео најтежи период у каријери. Стигао сам на припреме у Белек и на првом тренингу, приликом загревања пукла ми је Ахилова тетива. Следила је операција и дуга пауза, али су Казахстанци желели да ипак останем њихов члан. Лечио сам се код др Томаса Фрулиха, лекара бундеслигаша Хофенхајма и све је било у реду у наредних шест месеци, али је онда уследио шок. Путем електронске поште добио сам раскид уговора који ничим није био изазван с моје стране. И дан-данас се тужим с клубом и верујем да ћу спор добити.“

Којом стазом је даље ишла ваша фудбалска каријера?

„Вратио сам се у Србију и почео да тренирам код Дејана Илића на Дедињу, када сам се упознао с агентом Радетом Ћалдовићем с којим сам се одмах пронашао на истој таласној дужини. Он је схватио моју ситуацију и ускоро ми је стигла понуда из Суботице коју сам прихватио и тек тада сам дебитовао у суперлигашкој конкуренцији у нашој земљи. Све оно што ми се у каријери дешавало ментално ме је ојачало, остао сам здрав и прав и од марта 2017. године носим дрес Спартака.“

У Суботици је кренуло набоље?

„Па, није баш било тако... Најпре ми се коцкице нису сложиле како треба и тек доласком тренера Александра Веселиновића све је пошло узлазном линијом. Он је унео неке нове захтеве у начин игре, сада се зна ко, шта и може да ради, а силно је допринео успостављању изванредне хемије, која је, између осталог, највише допринела чињеници да смо на крају јесени освојили треће место на табели. Припремали смо се од утакмице до утакмице, прилагођавали сваком ривалу посебно и систему игре, увек тражећи најједноставнији начин да стигнемо до супарниковог гола. Уз то, сви смо учествовали у игри на сваком делу терена и то је било делотворно. Утакмице смо добијали на зајединштво, увиђајући да је успостављена хемија веома битна ствар.“

Једну од највећих победа остварили сте у Новом Саду, када сте Војводину победили с пет голова разлике.

„Били смо у налету и на терен смо тада истрчали пуни елана и мотива и лагано добили сусрет. Били смо феноменално тактички припремљени и једино ми је жао што на „Карађорђу“ није било више гледалаца. Сигуран сам да војвођански дерби то заслужује, али, шта да се ради, тако је како је.“

Спартак је остао без перјанице Ђорђа Ивановића, Стефана Хајдина и Александра Радовановића. Да ли су вас ти трансфери изненадили?

„Очекивао сам да ће екипа из јесење полусезоне почети да се осипа. Спартак од тога живи, тачније од стварања и продаје играча и некако је нормално да клубови који имају веће амбиције купују наше играче. Добро је што опет имамо одличне омладинце, који су, пре два дана, прегазили румунски тим Газ Метан, доказујући вансеријски таленат.“

Да ли је могуће да и ви у наредним данима напустите Суботицу?

„Прија ми интересовање наших великих екипа, а знам да је веома добра полусезона иза мене. На цени је поново квалитет, иако је и статистика спортистима веома важна. Најотвореније занимање да ме види у својој средини показала је Војводина, а мени интересовање из Новог Сада прија и лепо је чути да је тако. То потврђује да сам на добром путу.“

Да ли то значи да би сте могли да промените клуб?

„Могуће је још ове зиме, искрено волео бих да се то догоди. Време је за нове изазове у каријери и треба кренути даље, волео бих да се Војводина и Спартак договоре. Наравно, та понуда треба да буде по укусу Суботичана, јер се они питају, а закони тржита су јасни и прецизни. Лично, изазова се не плашим, видим да у Воши дувају неки нови ветрови и верујем да бих могао да помогнем у остварењу амбиција које новосадски фудбалски великан има“, нагласио је Немања Николић.

Текст и фото: Александар Предојевић

Gagi kovaci
31.01.2018 • 17:08
bravo taki legendo samo napred
EUR/RSD 118.2032
Најновије вести