Пикси: Национални симболи су мотиви свих мотива

Фудбалска репрезентација Србије деценијама је била синоним за спортски неуспех.
piksi, fss.rs
Фото: fss.rs

Два пласмана у завршницу Светског првенства, у Јужној Африци 2010. и у Русији 2018. године, само су изузеци који потврђују правило о немоћи српског репрезентативног фудбала да се свету представи као респектабилан колектив, на трагу резултатских домета југословенског тима у прошлом веку. Оба пута Србија је такмичење завршавала у прелиминарној групи Шампионата.

Још скромније пролазиле су генерације српских фудбалера, углавном чланова престижних европских клубова, у континенталним квалификацијама. Неуспех је неуспехом настављан. У 21. веку ни једанпут нисмо имали прилику да наш национални тим, редовно означаван као национални понос вредан поштовања, испратимо у завршницу Европског првенства. Такмичење су завршавали тамо где су га и започињали, у квалификацијама.

И тако, из године у годину, од квалификација до квалификација. Све до појаве Драгана Стојковића у улози националног селектора. У групи са европским шампионима Португалцима Србија је квалификације завршила на лидерској позицији за директан пласман на Светско првенство у Катару, где нас у групној фази очекују знанци из Русије 2018. Бразил и Швајцарска. Ново име је Камерун. Све репрезентације са педигреом фудбалских нација, достојних респекта. Селектор Драган Стојковић, опет у знаку оптимистичке најаве, осврнуо се на принципијелни начин селектирања играча за предстојећа искушења, „ни по бабу, ни по стричевима“.

Грб, застава и химна су светиње и мотиви свих мотива. Ко то не буде разумео и у складу с тим се и понашао, томе неће бити места под заставом Србије

– Зашто да позивам играче за које знам да неће играти? – запитао се Стојковић. – Да једу и да спавају, да нам буду непотребан терет, а да ни минут не проведу на терену? Не, то код мене неће проћи. Позиваћу и поверење ћу указивати једино момцима који то квалитетом и понашањем заслужују. Не занимају ме сугестије са разних страна, не подлежем притисцима из клубова, не одговарам на несувисла питања зашто овог или оног играча нема на списку, за који сам једино ја надлежан и за чије резултзате једино ја полажем рачун пред српском јавношћу. Све пратим и знам какво је стање. Свако ко се наметне учинком на терену у клубовима, добродошао је на списак. Нема другог начина да се на списак провуче, нико и никада док сам ја у улози селектора.

Није тајна да су ранијим неуспесима националног тима у знатној мери допринели трећа лица, менаџери и „менаyери“, са различитим захтевима чији је заједнички именилац био играч за чији је наступ менаџер заинтересован. Таквим захтевима није могао или није смео да се супротстави ни један од селектора. У Јужној Африци, где је репрезентацију одвео Радомир Антић, уочена је и недисциплина понајбољих играча, носилаца игре. На основу искуства у квалификацијама за Катар могуће уочити повратак култа репрезентације у редове националног тима, али и у армију фудбалских поштовалаца у Србији, који су препозначли тимску вредност истинских појединачниох величина српских фудбалера.

Драган Стојковић  је у Јапану био фудбалска и тренерска легенда. Имао је посебан статус у „земљи излазећег сунца“ али је одлучио да се врати у српски фудбал, са јасном визијом како би он требало да напредује.

Поверење ћу указивати једино момцима који то квалитетом и понашањем заслужују. Нема другог начина да се на списак провуче, нико и никада док сам ја у улози селектора

– Србија мора да игра најлепши фудбал на свету! – говорио је српски селектор на почетку квалификација. – Мораћемо да пратимо модерне токове и да искористимо сав свој потенцијал. А потенцијал  је огроман. Сваком играчу ће бити јасно стављено до знања зашто је позван у репрезентацију и они ће то морати да испоштују. Грб, застава и химна су светиње и мотиви свих мотива. Ко то не буде разумео и у складу с тим се и понашао, томе неће бити места под заставом Србије.

Ни непријатан пораз од Данске у контролној утакмици у Копенхагену, није поколебао Стојковића на путу ка завршници Светског првенства. Остао је миран и доследан да га резултатски интересују једино такмичарске утакмице, у квалификацијама или на завршном турниру, свеједно.

– Мене резултат пријатељских утакмица не занима – упоран је Стојковић. – Занима ме шта ми радимо и како се понашамо. Видео сам неке недостатке које морамо да исправимо, и будите уверени да ће то бити урађено.

У сваком случају, Драган Стојковић је човек којем се верује и који зна шта му је чинити. Не обазирућиу се на „шушкање“ са маргина фудбалске чаршије, ослања се на расположење својих изабраника, који су разумели позицију тима са Стојковићем на челу. Одлична атмосфера у свлачионици основни је предуслов за успех у Катару, који недвосмислено најављују и играчи и чланови Стојковићевог стручног штаба.

Иван Лазаревић

EUR/RSD 117.4618
Најновије вести