Први пут у историји првенство ће се играти у 11 градова у 11 држава широм Старог континента, а у част 60 година од првог ЕП.
Биће то нови проширени систем такмичења са 24 земље учеснице и укупно 51 утакмицом током месец дана турнира (11. јун – 11. јул).Првенство је првобитно планирано за јун 2020. године, међутим, ФИФА је одложила турнир за годину дана, због пандемије коронавируса у Европи. И поред одлагања за 2021. годину, турнир ће се и даље одржати под именом УЕФА Еуро 2020.Како би се смањило оптерећење код играча након напорне клупске сезоне додатно отежане због пандемије ковида-19, саставе репрезентација неће чинити 23 (какав је пре био случај), већ 26 играча.
Међутим, број играча који чине саставе репрезентација на појединачним утакмицама на првенству остаје 23. Уколико се играч повреди или озбиљно разболи и то спречи учешће истог на првенству пре прве утакмице своје селекције, њега може заменити други играч. Репрезентације су подељене у шест група са по четири селекције, а имаће право на по пет измена током утакмице.
Први фаворити Европског првенства су важећи светски прваци Французи, који че играти у готово неизмењеном саставу као и на Мундијалу, појачани искусним Каримом Бенземом. Из абраници Дидијеа Дешана покушаће да понове успех оне генерације “триколора”, предвођене Зинедином Зиданом, која је након Мундијала 1998, освојила и ЕУРО.
И док је главна предност „галских петлова” убитачан напад, највећа слабост је срце одбране, али и мали број класичних везних играча. Питање је да ли ће Погба и Канте имати озбиљне сараднике. Међутим, не треба потцењивати Рабиоа, Толисоа и Сисока. Полуфинале је вероватно минимум, а финале нешто што се тражи од њих.
Велике шансе се дају и актуелном прваку Европе, селекцији Португала, која има изузетне појдинце. Наравно, предводник је Кристијано Роналдо, један од највећих фудбалера свих времена и освајач чак пет Златних лопти. Члан је националног тима још од 2003. и носилац многи рекорда и признања, како репрезентативних, тако и оних на такмичењима. Ово ће му бити пето Европско првенство, а занимљиво, најбољи је стрелац у историји овог такмичења, али и једини играч који је на четири различита ЕУРО-а постигао гол. Међутим, није Роналдо једина звезда у својој репрезентацији. Када имате играче попут Бруна Фернандеша, Бернарда Силву, Жоаа Феликса, Рубена Дијаса, Диога Жоту, највећи домети се подразумевају.
Најтрофејнија репрезентација Европе селекција Немачке се налази у кризи, због чега ће уосталом селектор Јоаким Лев напустити кормило одмах након такмичења, без обзира на резултат. Упркос постојању система, у којем се тачно зна ко и шта ради, Немачка први пут после дуже времена на један велики завршни турнир не долази са оптимизмом, као један од фаворита. Управо су недавни катастрофални порази, од „црвене фурије” резултатом 6:0 у Лиги нација, али и од Северне Македоније у квалификацијама за Светско првенство (1:2), главни разлози зашто сумњамо у ову генерацију селекције Немачке. Иако Немачка и даље производи много талентованих играча, смена генерација није прошла баш најбоље, а у прилог томе говори чињеница да су за ЕУРО у екипу враћени из репрезентативне пензије Томас Милер и Матс Хумелс. Упркос томе што нам делује да је Немачка у кризи, али и што се налази у групи смрти, она је, ипак, бар према кладионицама четврти кандидат за титулу.
Немачка готово никад, бар у периодима успеха, није имала појединце који су се истицали и избијали у први план. Дакле, тимска игра је одувек била нешто што их краси. Стандардно, основу тима чине фудбалери Бајерна – Мануел Нојер, Yошуа Кимих, Томас Милер, уз интернационалце Тонија Кроса, Антонија Ридигера, Илкаја Гиндогана, Тима Вернера.
Годинама је Шпанија била страх и трепет у европском фудбалу, како клупском тако и репрезентативном и то је једна од највећих доминација које памтимо. На овом шампионату су један од домаћина и део мечева ће играти у Севиљи. А занимљиво је и то да ће ово бити први пут у историји фудбала да ће се репрезентација Шпаније појавити без иједног фудбалера Реал Мадрида.
Енглези су увек пуни самопоуздања – сада је оно још веће, с обзиром да велико такмичење играју на свом терену. Енглези су као и увек „протутњали” кроз своју квалификациону групу за велико такмичење. Интересантно, на европским првенствима никада нису успели да стигну до финала, за разлику од Светског првенства, које су и освојили.
Сада имају такмичење на свом терену, имају солидан тим и можда могу да изненаде, ако им се опет, као и на Светском првенству све поклопи.
Саутгејт је повео четири десна бека, што су сви коментарисали и што је најмање битно у овом тренутку за њих, с обзиром да им је везни ред „танак’’.
Видећемо како ће они изгледати.
Само дан уочи старта Европског шампионата у фудбалу, репрезентација Италија остала је без везисте Лоренца Пелегринија.
Фудбалер Роме је на самом крају тренинга у кампу Италијана зарадио повреду због које неће моћи да наступи на турниру.
Када је председник Фудбалског савеза Италије Габријел Гравина дочекао репрезентативце, све их је поздравио, а посебно срдачно утученог Пелегринија.
Одмах је упућен захтев у УЕФА да се добије замена и то ће највероватније бити играч Фиорентине Гаетано Кастровиљи.
Прошла су времена када је Италија била фудбалска велесила. Нема више мајстора попут Риве, Меаце, Пиоле, Зофа, Бађа, Малдинија, Вијерија, Дел Пјера, Пирла… Међутим, „азури” су увек тим на који мора да се рачуна када је у питању борба за најбољи тим континента, иако су само једном у својој богатој историји покорили Европу, далеке 1968. године , када су у поновљеном финалу савладали Југославију (2:0).
Италијани не могу да се похвале ни спектакуларним резултатима последњих година, јер им је од титуле на Мундијалу 2006. највећи успех једно полфинале ЕП 2012. Међутим, нико не сме ни да потцени екипу Роберта Манчинија пре свега због серије од 25 утакмица без пораза.
Поред ових репрезентације извесне шансе да се домогну трофеја имају Белгијанци, можда Холанђани,а изненађење би поново могли да направе Хрвати, или можда Данци
Г. Ковач
