Ливадица му прија, није далеко од Бечеја где живи, а навијачи и саиграчи су га лепо прихватили. Одужио им се континуитетом добрих партија, чиме је постао један од ослонаца тима позиционираног у златној средини каравана.
„После успешне сезоне у дресу Бечеја 1918, крунисане освајањем првог места на војвођанском Северу и Купа ПФС Суботица, нисам размишљао да одлазим из клуба у којем сам поникао и научио фудбалску азбуку. Као најмлађи капитен у историји, подигао сам два пехара, био у одличној форми и очекивао да наставим у истом ритму и у вишем рангу. Судбина је непредвидива, на многе ствари не можемо да утичемо, па сам сплетом околности дошао у ситуацију да морам да мењам средину. Нисам то схватио трагично, већ као прилику за ново доказивање“, почео је причу Славољуб Дабижљевић.
Лопта и књига равноправни
Лопта и књига су главни реквизити у породичном дому Дабижљевића. Славољубов брат Лазар, паралелно уз студије на Пољопривредном факултету у Новом Саду, брани боје подручног лигаша Напретка из Надаља и тренира пионире Бечеја, са стеченом Б лиценцом.
„Уз добру организацију, ништа није тешко. Лазар и ја смо подршка један другом, фудбал је део наших живота, али нисмо занемарили ни образовање, јер човек мора да размишља чиме ће се бавити када заврши играчку каријеру“, јасан је Славољуб Дабижљевић, који је апсолвент на Пољопривредном факултету у Новом Саду.
Одлука да обуче дрес Младости била је пун погодак, а дебитовао је у трећем колу против Борца из Сакула.
„Нисам задовољан како сам одиграо тај сусрет. Не могу да кажем да сам имао трему, али једноставно нисам био на препознатљивом нивоу, па сам изашао после првог полувремена. Испоставило се да је то био само лош дан, јер касније је све дошло на место и имао сам разлога за задовољство. Изборио сам се за минутажу и усталио у стартној постави, а позиција задњег везног ми одговара. Никада нисам имао проблем да преузмем одговорност и да прихватим критике ако не иде по плану.“
Три сезоне је провео у кадетима и омладинцима ЧСК Пиваре. Сваки његов контакт с лоптом одише луцидношћу, има одличан преглед игре и прецизан пас.
„Лепо ми је у Младости, поново дишем пуним плућима и не намеравам да тражим хлеба преко погаче. Освојили смо 22 бода, направили чврст темељ за пролећне битке, па размишљамо о помаку ка врху табеле. Имамо шест бодова мање од четворопласираног Цемента и серија позитивних резултата лако би нас винула ка висинама. Свиђа ми се што се у клубу форсирају млади, Милан Ковачевић је носио капитенску траку са само 16 година, Жељко Тривуновић није прешао праг пунолетства, а показао је да има капацитет да буде ослонац екипе.“
Осврнуо се Славољуб и на ситуацију у борби за пласман у Прву лигу, пошто његов бивши клуб граби ка некадашњој слави.
„Бечејци су заслужено приграбили јесење ловорике. Играли су офанзивно и без осцилација. Њиховог најближег пратиоца, екипу Динама, победили смо у Бачком Јарку, иако смо једва скрпили тим за тај меч. Једанаест бодова је лепа залиха, мој бивши клуб је озбиљан и неће прокоцкати стечени капитал.“
Текст и фото: М. Менићанин
