"Лично, верујем у одлуку белоруске владе и белоруског савеза да може да се игра. Надам се да ћемо се изборити са вирусом као и цела Европа", навео је Стојковић за Јавни сервис.
Он ипак указује да су разлози за такву одлуку и финансијске природе, јер су клубови потписали разноразне уговоре, а продата су, каже, телевизијска права у тринаест држава широм света.
Каже да су обавезе које има уобичајене те да су тренинзи редовни.
"Сваки дан је исти, одржавају се састанци пред тренинг, редовни тренинзи, разне видео-анализе. У просторијама смо груписани сви заједно, око 25 до 30 људи, нема размака од метар и по или два као што је прописано у Србији", напомиње.
Према његовим речима, и у Белорусији је прописано слично, али се играчи тога, барем у његовом клубу, не придржавају.
У Белорусији је досад заражено око 2.500 људи, док је умрло 25.
Поред Белорусије, фудбал се и даље игра у средњоамеричкој држави Никарагви, на Тајвану, у афричком Бурундију и Таџикистану.
