ШТОПЕР МИЛОШ ПОПОВИЋ СТРПЉИВО ЧЕКА ОЗБИЉНИЈУ МИНУТАЖУ У ЕКИПИ: Време је за Вошину децу

Најављивани као значајна појачања, већина је завршавала у реду криваца за тимско каскање у месту. За то време, полазници школе „Илија Пантелић“ ангажмане су проналазили далеко од куће, а Војводина је завршавала како је завршавала. На нижим гранама одавно није буила, као што је у нетом завршеној сезони.

- Сви бисмо лето дочекали у бољем расположењу да је Војводина постигла свој циљ – рече штопер Милош Поповић, Вошино дете, на позајмици у Кабнелу, сетно набрајајући „распродају“ бодова на „Карађорђу“ екипама из доњег суперлигашког дома. – Жао ми је што и сам нисам могао да допринесем више. Ценим да сам био спреман за то. Али, у Кабелу сам зато одиграо сезону за незаборав. Ту мислим, пре свега, на сјајну атмосферу у којој смо резултате постизали. Пуно су ми значиле минуле три сезоне, што у Кабелу, што у Гату, много више него да сам у Војводини грејао клупу. 

Поповић је био на суперлигашким теренима укупно 70 минута у четири утакмице. Премало у односу на прогнозе које су указивале на спремност момка који је био стуб одбране у саставима Младости Гат и Кабела у минулим сезонама.

- Урадио сам што је до мене – каже Поповић. –На мој учинак у једном полувремену против ОФК Београда и пристојну минутажу у Нишу, где сам изнудио пенал, нико није имао примедби. Учешће у сусретима против Партизана и Црвене звезде не рачунам, то је било тек да осетим димензију дербија. Искрено, очекивао сам значајнији ангажман. Да ми је неко лане, пре припрема на Златибору, рекао да Воша озбиљно рачуна на мене, замислио бих се. Међутим, по завршетку припрема и одиграних контролних утакмица, јединствена је оцена била да ћу играти значајнију улогу. Тако је, како је, моје је да урадим све што је до мене, има ко ће да цени и процени где ми јесте место.

Прелазни рок почиње. Вошин стратег Мирослав Тањга најавио је значајније промене у играчком кадру, рачунајући са појачањима са стране, али и ангажовањем сопственог кадра са позајмица. 

- Никаквих конкретних понуда још није било. Истина, није било ни простора за разговоре, Суперлига је тек завршена, Српска лига завршава... Наравно да очекујем позив на разговор, имам 21 годину, време је да размишљам о каријери. Још у основној школи сам се определио за позив фудбалског професионалца, много шта сам жртвовао због тога. Сви моји планови усмерени су ка стабилној позицији у Вошином дресу. Надам се, заправо верујем у то да ће и за мене бити места у шефовим комбинацијама за састав за наредну сезону – скромно је Милош Павловић дефинисао жељу да буде део светлије будућности колектива у коме се и позиционирао као таленат,играјући у свим клупским селекцијама, од пионирског до сениорског узраста. 

Л. Бакмаз