Постављајући тежиште игре у висину Царевићевог казненог простора два пута су упутили лопту ка његовом голу: најпре је у четвртом минуту шутирао Томић, а Царевић одбио лопту у корнер, да би Марјановић три минута касније, повратну лопту од Штулића послао изнад пречке, са двадесетак метара удаљености. У међувремену, Нишлије су извеле и два корнера, а да домаћи играчи практично нису успели да организовано пренесу лопту у супарничко поље.
Тада је ехо са северне трибине Карађорђа покренуо момке у пола белом, пола у црвеном. Истина, утисак о вредностима садржаја, који су Новосађани понудили суграђанима на трибинама, до краја првог полувремена није био на нивоу игре у прва четири кола, али је наговестио повратак у том смеру. Наговестио је то Милосављевић првим шутем ка голу у 17. минуту, после комбинације Барајеа и Симића. Лопта је фијукнула изнад пречке. Пет минута касније прецизан је био Бараје. Николић је у 16-ерцу идеално повтаном лоптом послужио Кабића, овај је шутирао из прве и погодио пречку, а одбијену лопту Бараје је пласирао у доњи десни угао Стевановићевог гола. Идеалну прилику да дуплира вођство пропустио је Николић у 41. минуту. Несебично му је асистирао Кабић, али је несвојствено његовом рејтингу, Николић из непосредне близине промашио гол.
Како је завршило прво, на исти начин почело је друго полувреме, нападима Војводине али са знатно више енергије и жеље да стигне до гола Радничког. Резултат је уследио већ после седам минута игре, акцијом као испод индига извученом са тренинга: Ђорђевић је у свом стилу центрирао са леве стране, на петерцу је лопту прихватио Николић за Симића који је постигао пети првенствени гол.
Један минут радовања и опуштенијег приступа обавезама у одбрани умало је коштао Новосађане. Неспоразум одбрамбених играча покушао је да казни Јовановић, тек што је ушао у игру, али је овога пута пречка била савезник домаћег тима. Узвратио је Бараје соло акцијом коју је сигурном интервенцијом прекинуо голман Стевановић, а отворену игру гостију пропустио је да материјализује Цветковић у 69. минуту, захваљујући организованој одбрани, са Траореом на челу.
Коначно у 82. минуту, навијачи су најпре овацијама испратили са терена Вељка Симића, на исти су начин поздравили дебитанта Уроша Николића, а он је на поверење, у првом контакту са лоптом, узвратио ретко лепим голом са 25 метара искоса са десне стране, за убедљиву победу и за повратак вере у сопствену вредност и снагу тима за најављени континуитет добрих игара, на основу којих ни резултати неће изостајати.
Војводина – Раднички 3:0 (1:0)
НОВИ САД: Стадион Карађорђе, гледалаца 3.500, судија Милан Стефановић (Београд), стрелци: Бараје у 22. Симић у 52. У. Николић и 82. минуту, жути картони:Милосављевић (Војводина), Савић, Јовановић (Раднички).
ВОЈВОДИНА: Царевић 7, Бјековић 7, Траоре 7,5, Милосављевић 7,5 (Нешковић), Н. Николић7 (Вукчевић), Ђорђевић 7,5, Јеличић 7,5, Симић 8 (У.Николић 7,5), Буснић 7, Кабић7 (Милетић), Бараје 7 (Зукић).
РАДНИЧКИ: Стевановић 6, Томић6(Јовановић 6,5), Штулић 6,5, Пејовић 5,5, Стајић 6, Стојановић 6,5, Марјановић 6,5, Савић 6, Месаровић5,5 (Димић), Петров6 (Цветковић), Аксентијевић 6,5.
Л.Бакмаз
