(ВИДЕО) ДУШАН ТАДИЋ ПОНОВО У ДРЕСУ СРБИЈЕ: Као да никада нисам ни одлазио, репрезентација увек недостаје

Репрезентација је у понедељак почела припреме за Лигу нација, а на списку селектора Вељка Пауновића је и Тадић. 

– Имам осећај као да никада нисам ни одлазио. Све су то наши људи, са свима сам остао у добрим односима и чуо се са многима. Као да сам био на неком годишњем одмору и сада се вратио – рекао је Тадић. 

Од одлуке да заврши репрезентативну каријеру до новог позива прошло је више од две године. Позива је, открива Тадић, било и раније. Али тренутак није био прави.

– Када сам се повукао, било је доста позива да се вратим, али тада нисам био спреман. Желео сам да завршим то поглавље, мислио сам да треба млађи да преузму одговорност и да крене нека нова прича. После сам отишао у Емирате, Вељко ме је и тада звао, али био сам далеко и није се наместило. Сада сам се вратио у Европу, ближе сам Србији, осећам потребу, видим да сам потребан и да могу да помогнем екипи. 

А онда је прорадио и осећај који је тешко заменити било чим у клупском фудбалу.

– Репрезентација ти увек недостаје. То је најлепши могући осећај. Играш за своју земљу, представљаш је, носиш дрес, видиш грб, чујеш химну, осетиш навијаче… Све ти то фали. Знам и да нећу још дуго играти фудбал и једноставно сам се ужелео свега тога.

КЉУЧНУ УЛОГУ ОДИГРАЛИ СУ ЉУДИ У САВЕЗУ

Важну улогу у одлуци да поново обуче дрес Србије имали су и људи са којима је разговарао пре повратка у репрезентацију.

– Кључну улогу одиграли су људи у Савезу. Имао сам неколико заиста добрих разговора са Вељком Пауновићем и генералним секретаром Бранком Радујком. Много ми се свидела Вељкова жеља, страст и посвећеност фудбалу. Жао ми је што раније нисмо сарађивали. Све се некако повезало и ту сам да помогнем у сваком смислу. Драго ми је што ћемо сарађивати и пробати да остваримо заједнички успех – рекао је Тадић. 

Пауновић је Тадићев повратак назвао „симболом оздрављења репрезентације“. Речи које су некадашњем капитену посебно значиле, али га и вратиле теми на којој је инсистирао током великог дела репрезентативне каријере – заједништву.

– То је леп комплимент. Увек сам говорио о уједињењу, чак и када нисмо били у добрим ситуацијама. Мислим да нама као народу то недостаје. Када се ујединимо и када смо сложни, изузетно смо јаки. Увек сам тежио томе да се држимо заједно, да тим буде изнад свих, да помажемо једни другима и чувамо позитивну енергију. Надам се да ћемо се поново ујединити и бити заједно.

Повратак се не односи само на четири утакмице Лиге нација. Тадић и Пауновић разговарали су и о ономе што следи – квалификацијама за Европско првенство 2028. године.

– Не бих да правим дугорочне планове, али било би прелепо. Мислим да треба да се вратимо томе да постане нормално да се Србија пласира на велика такмичења. То смо у једном периоду успели. Сада треба поново да дођемо до тога да Србија буде на сваком Европском и Светском првенству, а онда да тежимо и неком додатном искораку.

ТУ СМО ДА МЛАЂИМА ПРЕНЕСЕМО ПРАВЕ ВРЕДНОСТИ

Србија у коју се вратио није иста она из које је отишао. Уз играче са којима је годинама делио свлачионицу, сада су ту и нека нова лица, момци који су као деца гледали Тадића са капитенском траком.

И ту његова улога добија нову димензију.

– Интересантно ми је да видим нове генерације, другачија размишљања. Мало сам се данас и шалио са њима за столом, говорио им: ‘Хајде, причајте нешто’. Ту смо да им помогнемо, да им дамо добар пример, да постану бољи фудбалери, али и бољи људи. И ми смо то учили од генерација пре нас.

Некада је он слушао Дејана Станковића, Бранислава Ивановића, Александра Коларова и старије репрезентативце. Данас деветнаестогодишњаци слушају њега.

– То су нормалне ствари. Важно је да се неке вредности не изгубе. Мора стално да се разговара, да се млађима преносе те ствари. Када сам био млад, волео сам да слушам како је било раније. Био сам знатижељан. Тако треба да буде и данас, да сачувамо праве вредности.

А после 111 утакмица, 23 гола, 40 асистенција и три велика такмичења, циљеви више нису питање личних бројки.

– Волео бих да идемо корак по корак. Да се поново ујединимо, направимо добру атмосферу, такмичарски набој и добру хемију између свих нас. Ове утакмице треба да нам послуже и као припрема за квалификације за Европско првенство, где не смеш да закажеш. Тамо мораш да се пласираш.

Ни питање минутаже за Тадића више нема исту тежину. Деведесет, тридесет или пет минута – одлука припада селектору.

– Није ми то проблем. Осећам се физички одлично, а на тренеру је да одлучи колико ћу играти. Ту сам да будем лидер, да преузмем одговорност у кључним моментима, на терену и ван њега. Имамо добре играче, имамо младе којима треба да помогнемо да стекну још више тог позитивног безобразлука и да преузимају одговорност. Најбитнија је екипа. Све ћемо урадити да екипа победи.

ХОЛАНДИЈА ЈЕ МОЈА ДРУГА ЗЕМЉА

Повратак у национални тим временски се поклопио и са повратком у европски фудбал. После периода на Блиском истоку, Тадић је поново у Холандији, у дресу НЕЦ-а.

– То ми је доста пробудило жељу. Да сам остао тамо, вероватно не бих тако размишљао. Овде је другачији начин рада, тренинга, утакмица, интензитета. Добро се осећаш и онда кажеш себи: ‘Зашто не бих играо? Могу да помогнем’.

А фудбал је удесио да га убрзо после повратка у дрес Србије чека управо Холандија, земља у којој је провео велики део каријере и оставио дубок траг.

– Холандија је моја друга земља. Биће то посебне утакмице јер велики део њихове репрезентације чине момци са којима сам играо или против којих сам играо. Лепо је видети како су се развили и у каквим клубовима данас играју. Они су светска сила и биће интересантно играти против њих.

КОД КУЋЕ МОРАМО ДА ИДЕМО НА ПОБЕДУ

Ипак, Холандија може да сачека. Први ривал је Грчка. Први корак новог поглавља. Пред нашом публиком у Београду.

– Грчка је јако добра репрезентација. Имају много квалитетних играча и мислим да последњих година нису имали бољу селекцију. Ту су Павлидис, Дувикас и многи други играчи који играју значајне улоге у најјачим европским лигама. Али ми треба да гледамо себе, да размишљамо о нама. Играмо код куће и морамо да идемо на победу.

Има у Тадићевом повратку још једне занимљиве симболике. За А репрезентацију дебитовао је 2008. године код Радомира Антића. Осамнаест година касније поново облачи дрес Србије код Вељка Пауновића, тренера чији је фудбалски и животни пут снажно обележио управо Антић.

– Интересантно је. Мислим да је Вељко и раније требало да дође. Увек сам имао жељу да сарађујем са њим, јер видим да је јако посвећен, детаљан, добра личност и добар човек. Сада се то коначно спојило. Драго ми је због тога и надам се да ћемо имати успешну сарадњу и, што је најважније, остварити добар резултат.

На крају, можда најбољи одговор на питање зашто се Душан Тадић вратио није ни у бројкама, ни у рекордима, ни у великим плановима.

Крије се у једноставној реченици човека који је после две године поново сео за исти сто са „орловима“ и „орлићима“.

– Свих сам се ужелео. Да се испричамо, да ширимо добру и позитивну енергију. Лепо је бити овде, причати, шалити се, али и знати када треба да будемо максимално озбиљни. Треба поново да спојимо ту хемију између свих нас.

Када је 2008. године први пут обукао дрес А репрезентације, тешко да је могао да замисли да ће 18 година касније бити рекордер Србије и да ће са 37 година поново закорачити у Стару Пазову као репрезентативац.