ВОЈВОДИНА СЕ ОПРОСТИЛА ОД ДРАГАНА СУРДУЧКОГ: Одржана комеморација поводом смрти члана прве шампионске генерације

У присуству породице, пријатеља и чланова Секције ветерана ФК Војводина, од Драгана Сурдучког бираним речима опростио се Васа Пушибрк, његов саиграч, члан УО Војводине и први почасник председник Секције ветерана.

– Данас се, са искреном тугом, опраштамо од Драгана Сурдучког – човека чији је живот био испуњен радом, знањем и одговорношћу, и, што је за нас у Фудбалском клубу Војводина посебно важно, дубоком, тихом и трајном припадношћу спорту и своме клубу. Понекад тек у тренутку растанка постанемо свесни величине људи који су били уз нас, колико су ненаметљиво, а снажно, обележили једно време и оставили траг у животима многих. Драган Сурдучки је, без икакве сумње, био један од тих људи.

Рођен је 15. јануара 1946. године у Бечеју, али је његова животна, школска и људска прича од најранијег детињства нераскидиво везана за Нови Сад. Овде је растао, овде је учио и стасавао, овде је кроз спорт и рад градио свој пут и своју каријеру. У Новом Саду је завршио основну школу „Жарко Зрењанин“ и гимназију „Јован Јовановић Змај“, а потом и Машински факултет, на термотехничком смеру. Тај избор није био случајан. У њему се већ тада препознавао карактер човека који размишља рационално и систематично, који верује у знање, ред и дугорочна решења; човека који није прихватао пречице, нити се задовољавао површним одговорима. Управо те особине пратиће га и касније, и у животу и у спорту, и у свему што је радио. 

У спорту, Драган Сурдучки је био пример како се љубав према клубу не доказује великим речима, већ верношћу, стрпљењем и делима. У Фудбалском клубу Војводина био је од најранијих, пионирских дана , па преко подмлатка и омладинских селекција, стигао је и до првог тима. Тај пут није био кратак нити лак, али је био поштен и исправан, онакав какав се у овом клубу одувек ценио. Зато његово име за нас носи посебну тежину. Драган Сурдучки био је део генерације која је 1966. године, први пут у историји, донела Војводини шампионску титулу. То није био тек успех једне сезоне, био је то тренутак који је обележио читаву једну епоху и постао трајни темељ поноса свих који овај клуб осећају као свој.

Поред тога, био је и омладински репрезентативац Југославије, што најбоље сведочи о његовом таленту, раду и дисциплини, али и о угледу који је уживао већ у младим годинама. Иако је из Војводине прешао у Фудбалски клуб Нови Сад, а играчку каријеру завршио релативно рано, опредељујући се за студије и стручно усавршавање, суштина његове личности није се тиме променила. Спорт за Драгана Сурдучког никада није био младалачка успутна станица, већ трајан и озбиљан животни позив.

У томе се, заправо, најјасније огледа његова величина. Многи у спорту остају док трају привилегије, али само ретки истрају и онда када дође време за одговорност, када више нема славе, већ постоји обавеза да се клуб сачува, унапређује и да се стварају услови у којима ће нека нова деца моћи да расту и напредују.

Драган Сурдучки био је управо такав човек. Човек који је разумео да клубови не живе само од љубави и талента, већ од уређеног система, озбиљног рада и стрпљења, оног стрпљења које гледа даље од једне сезоне и једног резултата.

Као спортски функционер оставио је снажан траг: дванаест година био је председник ФК Нови Сад, у Фудбалском савезу Југославије биран је за председника Комисије за мали фудбал, а био је и на челу мушког и женског кошаркашког клуба Војводине, који су деловали под покровитељством НИС-гаса, односно НИС-а. Где год је био, настојао је да спорт буде уређен, озбиљан, финансијски исправан и организационо стабилан јер је веровао да је то једини пут да спорт опстане, како би имао и васпитну функцију и како би био понос заједнице.

Исто тако, његова професионална каријера била је импресивна и примерна. У предузећу које данас носи назив ЈП „Србијагас“ провео је 33 године, прешавши пут од приправника до генералног директора. А као покрајински секретар за енергетику и минералне сировине, покренуо је бројне иницијативе: уштеду енергије, коришћење геотермалних потенцијала и питке воде где је могуће, биомасе, гаса и дизела, енергије ветра и сунца, као и других обновљивих извора. Тај његов мисао, ,да се планира дугорочно и да се мисли дугорочно , био је исти и у спорту и у струци.

Зато данас, у име ФК Војводина, не испраћамо само некадашњег шампиона и некадашњег члана славне генерације. Испраћамо човека који је носио једну мирну, достојанствену меру, меру у којој су рад, знање и част стајали испред сујете; меру у којој се клубу припада и кад је лако и кад је тешко.