Мреже на “Карађорђу” су мировале, срца за навијање расложених гледалаца, када се подвуче црта, остала су празна, а црвено-бели су, показујући немоћ, сада пали за позицију ниже на табели Суперлиге и тренутно су десетопласирани. Три кола пре краја лигашког дела првенства, од жељеног пласмана у плеј-оф деле их четири бода, тако да им се све јасније као реалност указује битка за голи суперлигашки живот у плеј-ауту.
Иако су најављивали јуриш на сва три бода у сусрету са Чукаричким ученици тренера Радовна Кривокапића (пре)мало су тога урадили током 90 минута да би имали за чим да жале. Практично су створили само једну добру прилику, али су и тада себи дозволили луксуз да је не искористе. После добре контре, у коју га је избацио Матић, Ђуричин је избио пред голмана Стевановића и шутирао право у њега. Јесу Новосађани желели, јесу се трудили, али од тога је остала слаба вајда, јер на крају се броје само голови.
У првих 45 минута сусрета са Чукаричким ударац у пределу врата добио је нападач Бојан Матић, који је због тога био замењен на полувремену.
У игру је ушао Либеријац Секу Коне, који је, међутим, пред крај утакмице повредио ногу и изашао с терена, па су, како су претходно биле извршене све три замене, Новосађани последње минута одиграли са 10 фудбалера.
- Када играте против тима који је тренутно у врху нашег фудбала морате да искористите ту једну-две шансе које вам се укажу - био је резон Кривокапића после утакмице. - Ми у томе нисмо успели и то нам је био једини недостатак. Све остало, при чему мислим на тактику, агресивност и однос према игри било је на високом нивоу. Скренуо бих пажњу на то да је наша млада екипа под притиском и управо због превелике жеље да тријумфује превише је и журила. Због тога су изостали добри центаршутеви, иако смо имали доста прекида после којих смо могли да убацимо лопту пред гол ривала. Много смо хтели, а награђени смо само једним бодом.
Још од 1. децембра и тријумфа над Радом на Бањици (1:0) новосадски суперлигаш не зна за првенствену победу. Од тада је одиграно девет кола, а Воша је успела само пет пута да ремизира и забележи четири пораза (гол-разлика 2:9). Реализација јесте највећи, али не и једини проблем с којим се суочавају Вошини фудбалери . Сада је већ потпуно јасно да екипа нема лидера на терену, играча способног да узме лопту, поведе је, квалитетно упосли нападаче и преузме одговорност. Иако Чукарички практично није показао било какву жељу да озбиљније нападне, Новосађани нису успевали да наметну офанзивни фудбал, чешће шутирају на гол и докажу да свим срцем хоће да тријумфују. Жеља и труд јесу код њих донекле били видљиви, али се они не броје. Броје се голови и бодови, а Вошин салдо на табели јасно показује какав је учинак остварила у протеклих 27 кола.
До четвртка послеподне екипа је добила слободно због репрезентативне паузе. После тога Војводину очекују припреме за сам финиш сезоне и три утакмице од којих је тешко издвојити ону тежу, пошто ће два пута гостовати у Сурдулици (Динаму и Раднику), а онда дочекују Партизан. Не тргну ли се, Новосађани ће ући у сада већ извесну борбу за опстанак у лошој форми и тренутку, а тамо ће их чекати битке “на нож”, у којима ће само најјачи и најспремнији имати право на оптимизам и веру у успех.
А. Предојевић
