Од те приче није остало ама баш ништа, а збиља је показала сву немоћ новосадске Старе даме, осликану у сва четири пролећна пораза. Снови о пласману у плеј-оф, иако за њих још увек постоји какав-такав простор, на добром су путу да остану управо - снови, а пред црвено-белима све јасније указује се путоказ у једносмерну улицу која води право у плеј-аут и битку за опстанак у Суперлиги. Уосталом, о томе је посведочио пораз у среду увече, доживљен од екипе Спартака (1:2), баш на 105. рођендан новосадског тима. У најкраћем: Воша је била немоћна, без квалитета, снаге и воље да било шта промени и макар потражи завршетак сада већ бесконачне странпутице на којој се налази.
- После сваког пораза осећај је увек исти и веома је лош - дан после новог дебакла његовог тима рекао је Радован Кривокапић, шеф стручног штаба Војводине. - Не желим, ипак, да одустанем, не бежим од одговорности за дешавања на терену, коју сам преузео и одмах после утакмице. Одрастао сам у Воши, волим овај клуб свим срцем, а шта год да одлуче људи који га воде, прихватићу то. Не, не плашим се евентуалног отказа, то је фудбал, то је живот, у којем постоје успони и падови. Док сам на челу тима, као и до сада, настојаћу да пружам 200 одсто од себе, а уколико процена буде да то треба да се промени, сложићу се и са таквом одлуком.
Одмах по завршетку војвођанског дербија, одржана је на стадиону “Карађорђе” седница Управног одбора ФК Војводина. Званично саопштење с ње није издато, али је јасно да су челни људи Новосађана на дневном реду имали само једну тачку - катастрофалне резултате које бележи први тим црвено-белих и покушај да се пронађе начин да се то превазиђе. Један од начина, као смо сазнали, могло би да буде ангажовање човека који би имао задатак да покуша да среди стање у првом тиму и читавом спортском сектору.
Споменуто је и име Ранка Стојића, фудбалског менаџера из Београда и ранијег директора београдског Рада и љубљанске Олимпије, као најозбиљнијег кандидата за ту функцију. Остало је да се са Стојићем поразговара на ову тему и да, у случају повољног одговора, конкретни кораци буду повучени већ током викенда који је пред нама.
У сусрету са Суботичанима црвено-бели су коначно постигли гол, али им ни он није био подстрек да наставе у истом стилу и покушају да стигну до победе.
- Идеја је била да с двојицом нападача пореметимо одбрану гостију и стигнемо до поготка, а да у другом полувремену у игру уведемо Ђурића и попунимо празнину на средини. Имали смо вођство, Спартак је прескакао игру и настојао да што пре стигне до нашег гола, али је проблем што ми те лопте нисмо успевали да узмемо. Уследиле су две наше индивидуалне грешке после којих смо примили голове и то је нешто што нам се понавља. Слично је било у дуелу с Радничким, па с Вождовцем... Ривали до погодака нису стизали после израђених акција, нису нас надиграли, већ смо им сами омогућили да затресу нашу мрежу и поновило се то и против Спартака.
Питања Кривокапићу практично није ни требало постављати, већ је он сам наставио:
- Није ми јасно како ови момци не схватају да сами себе кажњавају оваквим односом према игри и резултатима. Не добијају премије, губе место у тиму, а то значи да не играју и овакав приступ нигде их не води. Јер, ко ће их сутра купити, где ће наставити каријере?
Све чешће и гласније су приче у којима преовлађују изражене сумње у квалитет играчког кадра Новосађана.
- Тренирам ове играче и даље верујем да у њима има квалитета, али то што ја мислим није меродавно. Једино место где они то могу да потврде је терен, јер ту нема лажи. Уосталом, yабе су све моје приче, уколико сами фудбалери не препознају ситуацију, сву њену озбиљност и тежину. Једино играма на терену они могу да покушају да разувере све оне који сумњају у њихов квалитет.
У суботу Воша гостује у Крушевцу и сигурно је да ће у њеном тиму бити одређених промена.
- Почели смо да се припремамо за тај сусрет, а што се тиче списка играча на које за дуел с Напретком рачунам, онај ко буде позван и нађе место у аутобусу - биће у конкуренцији за тим. Тешко ми јесте, јер читавог себе сам уложио у овај рад, у Војводину, и зато се и даље надам да ће негде морати да нам крене. Где - не знам, али наду и веру не губим, јер сам борац и то није у мом стилу - поручио је Радован Кривокапић.
А. Предојевић
