ВУК БОШКАН КУЦА НА ВРАТА „КАРАЂОРЂА“: Вошин бисер први стрелац Прве лиге: Каљење у Кабелу неопходно за први тим!
У фантастичној серији иза себе, са девет голова на последњих девет мечева и статусом најбољег стрелца Прве лиге Србије (17 голова), млади нападач Војводине на позајмици у Кабелу, Вук Бошкан, увелико куца на врата “Карађорђа”.
У Воши прате пажљиво сваки Вуков меч и тренинг у Кабелу. И имају много разлога за задовољства. Брушење бисера у Кабелу ради све боље. Бошкан је нови пример за то.
– Мој тим побеђује, а ја дајем голове у овом битном крају сезоне, тако да све иде у одличном смеру. Важно нам је да и крај сезоне буде такав – почео је разговор Бошкан.
Прва лига Србије је позната по чврстини и тактичкој дисциплине (дефанзива је често главна код многих тимова), због чега 17 голова у оваквом такмичењу добија додатну тежину.
– Тих 17 голова ми много значи пошто је то био сан на почетку сезоне, али како је време одмицало тај сан је постајао циљ и на крају реалност. Драго ми је што сам голове давао различитим екипама из лиге, где сам себи показао да могу да се носим са овим рангом такмичења.
Много значи то кад цело твоје окружење навија за тебе да као дете клуба догураш до светла Карађорђа
Позајмица у Кабелу за њега је, како каже, много више од привременог решења – она представља важан корак у формирању играча за највиши ниво.
– Сматрам да ретко који играч може да дође у велики ранг такмичења, Суперлигу, без каљења. Кабел је по мени идеална средина пошто се константно прати и контролише, што се показало кроз примере Коларевића и Сукачева.
Посебну емоцију носи чињеница да је део система Војводине већ годинама, као и подршка која долази из клуба и окружења.
– Много значи то кад цело твоје окружење навија за тебе да као дете клуба догураш до светла Карађорђа. Већ 10 година сам у Воши и чекам шансу да затворим мој развојни круг са играњем у првом тиму.
У финишу сезоне, Кабел се и даље налази у борби за опстанак, а голови младог нападача дају додатну наду да је излазак из опасне зоне и даље достижан.
– Из недеље у недељу смо све ближи и ближи “црти” и надам се да ћемо у овом фото-финишу успети да се извучемо из зоне испадања.
На крају, Бошкан истиче да иза његовог напретка стоји шири круг људи – од породице до тренера који су га водили кроз све селекције.
– Најважнији савети су сигурно које добијам од маме и тате, али морам поменути и тренере Душана Бајића и Љубомира Ристовског од којих сам доста научио о сениорском фудбалу у Кабелу.
