ЗУКИЋЕВ ПРВИ ТРЕНЕР: Ти си срце Војводине! Не памтим да се неко овако вратио
Повратак Дејана Зукића у Фудбалски клуб Војводину изазвао је много емоција међу навијачима, али мало ко је био дирнут као Васа Тепшић, човек који га је као дечака тренирао у омладинској школи „старе даме“.
Сусрет на уласку у Спортски центар био је потпуно случајан и невероватно емотиван:
– Ти си срце Војводине! Ти! Колико сам само срећан – причао је Васа док је грлио Дејана.
Недуго затим причали смо на тему „Дејан Зукић“ са сјајним стручњаком и великим господином – Васом Тепшићем.
– Одрастао је овде, од малих ногу је био у Војводини и велика ми је част и задовољство када видим таквог човека данас. Заиста сјајно, невероватно. Дејан је посебан дечак, прошао је све млађе категорије, направио озбиљан искорак у Европи и после свега одлучио да се врати у свој матични клуб. То је сјајна ствар за све навијаче Војводине, за клуб и за омладинску школу која треба да васпитава и образује децу да буду прави Војводинаши – почео је причу Тепшић.
Посебно је значајно што се Зукић вратио у Нови Сад у најбољим фудбалским годинама, после успешног периода у Аустрији, што Тепшић види као потврду вредности које су му усађене током одрастања.
– Трудимо се да са децом радимо не само на фудбалском плану. Мало њих ће постати врхунски играчи, али је важно да остану навијачи Војводине. То је један од важних сегмената развоја у омладинској школи. Зато ми је овај тренутак посебно драг.
За човека који је две деценије тренер у омладинској школи Војводине, Зукићев повратак представља нешто што се не виђа често.
– Двадесет година сам тренер у омладинској школи Војводине и не памтим овако нешто. То само потврђује да је Дејан као човек заиста посебан у сваком смислу, али и да клуб ради праве ствари.
Сећања на прве заједничке дане неизбрисива су. Тепшић уз осмех признаје да таленат никада није био споран, али да је било изазова.
– Увек се видео велики потенцијал. Од самог почетка било је јасно да је Дејан веома талентован, али није било лако радити са њим. Био је помало немиран и несташан дечак, али то је толико нормално у том периоду. Има ту много занимљивих догодовштина из тог периода (смех).
Ипак, управо такви дечаци често израсту у велике личности…
– Тако је било и са Сергејем Милинковић-Савићем и са Мијатом Гаћиновићем. После видите како дете сазри. Довољно је да погледате његов став, начин на који разговара и опходи се према људима. Невероватно је каква се промена догоди за десет или дванаест година, како од једног дечака настане озбиљна и остварена личност.
На крају, Тепшић није крио колико му значи Зукићева одлука да се врати кући.
– Велико ми је задовољство због свега овога. И још једном могу само да му кажем велико хвала што је донео одлуку да се врати у Војводину.
