Искрен, непосредан и борбен о Алекси имају само речи хвале сви који га познају у његовом родном Чачку. Био је ученик Гимназије, природно-математички смер и како каже његова другарица из одељења - увек је био посебан.
- Био је заправо јако сличан као и у игри, јако енергичан, заинтересован за сваку тему и све што се дешава. У друштву је увек зрачио позитивном енергијом, био је онај покретач у целом одељењу. На екскурзији у Грчкој је водио цело одељење да пронађемо гирос и при томе изигравао туристичког водича јако успешно, као да је читав живот у Солуну, а не први пут у животу. Као ученик углавном је био одличан или на граници одличног, највише због тога што му је пажња била подељена измедју наставе и кошарке којој је одувек посвећивао много свог времена, каже за РИНУ Катарина Смиљанић.
Она додаје да је цело средње образовање био редован ђак и није имао изостанке нити повластице, нити их је тражио због бављења кошарком. Углавном је врло успешно балансирао своје обавезе измедју наставе и кошарке. Био је јако комуникативан и врло сналажљив па је по потреби знао да „заговара“ професоре, као и да се избори за одлагање контролног из неког предмета.
- Све време је Алекса веровао у себе и није скривао амбицију да постане велики кошаркаш, па је са оном својом лудачком енергијом заразио И цело одељење са тим својим веровањем. Толико смо веровали у њега И његов успех да смо редовно ишли да га бодримо на утакмицама, и то са транспарентом “Бог на небу, Аврам на плеју”, каже Катарина.
Да га слава није понела и да је пре свега момак који са обе ноге чвсрто стоји на земљи показује и чињеница да је Алекса и даље у контакту са скоро па целим одељењем.
- И данас се понаша као и први дан кад је изашао из средње школе. Редовно се чује са другарима, а док је био у иностранству сваку прилику коростио је да дође у Србију, али и да се види са школским другарима. Чињеница је да, кад год му обавезе то дозвољавају, не пропушта дружења екипе из средње школе, а неретко је он тај који та дружења и организује и части цело друштво. Прошле године на његовој свадби био је присутно безмало пола одељења у које је ишао, каже његова другарица из Гимназије.
Она додаје да ће јој заувек у памћењу остати и једно школско такмичење на ком је било јасно да ће Алекса Аврамовић достићи неслућене висине.
- У четвртом разреду средње школе на школском кошаркашком такмичењу убацио је 13 тројки противничкој екипи. Ми смо већ тада знали ко је Алекса, сада је сазнао цео свет, рекла је Катарина.
РИНА
