БРОНЗАНИ БАСКЕТАШ ВЛАДИМИР БРАНКОВИЋ ЗА "ДНЕВНИК": Треће место се осваја, поносни смо

Тако је било и пред Светско првенство које је прошле седмице одржано у Улан Батору, престоници Монголије, на које су изабраници селектора Марка Ждера стигли као браниоци трона. 

После шест освојених планетарних титула, међутим, наша четворка, у саставу: Марко Бранковић, Дејан Мајсторовић, Страхиња Стојачић и Немања Бараћ, није успела да понови такав успех, али се кући није вратила без одличја. "Орлови" су, иако са само тројицом играча на располагању, у дуелу за бронзу савладали Немачку и поново се нашли на победничком подијуму.

 - Стигли смо у понедељак кућама и тренутно се одмарамо од напорног такмичења које је остала за нама - у разговору за "Дневник", истакао је Марко Бранковић, један од наших трофејних репрезентативаца. - Чињеница је да смо у Монголију отишли с идејом да поново освојимо златну медаљу, јер смо, током година, навикли и нашу јавност, као и себе саме, да увек идемо на трон. Овог пута, међутим, у полуфиналу је Швајцарска била боља од нас, одиграли смо тада веома лош сусрет, али сам поносан на своје саиграче и себе што смо, ипак, успели да се подигнемо и савладамо Немце у борби за бронзу.

У том сусрету, рекосмо, Србија је била лишена помоћи најбољег светског баскеташа Страхиње Стојачића, који се повредио против Швајцараца. То је значило да наш тим мора да наступи са само тројицом играча, без замене, али га ни то није пореметило.

- Није нам било лако на путу до одличја, иако смо Немце претходно лако савладали у оквиру наше групе. Они имају веома младе играче, праве атлете, али смо успели да их надиграмо. Не сумњам да ће ови играчи Немачке у будућности бити још бољи, али сада против нас нису могли. Жестоко су нас стисли, међутим, остало нам је довољно снаге да се изборимо с проблемима и на крају их надиграмо. На великим такмичењима бронза се осваја, а сребро стиже као последица пораза у финалу, па сам заиста и више него поносан на наш учинак. И отуда наша радост коју смо исказали после тог баскета.

Неће четворица Новосађана који носе дрес Уба имати пуно времена за предах.

- Већ током викенда играћемо за наш клуб у Чешкој, па нам следе турнири у Француској, Хонгконгу, канадском Едмонтону... Усред смо клупске сезоне, а наредно велико првенство на репрезентативном плану, биће нам ЕП, које се, почетком септембра, одржава у Копенхагену. Напорно јесте, али смо сами бирали позив којим се бавимо, који волимо и од којег, на крају, и живимо. Човек се навикне на овакав темпо и тако и доживљава обавезе које сустижу једна другу - додао је у разговору за "Дневник" Марко Бранковић.

А. Предојевић