Тамо ће да настави спортску каријеру и школовање, пошто је добио понуду Вебер Стејт универзитета Д1 дивизије да се придружи његовом тиму.
– Отварам ново поглавље у каријери, али и у животу. Одлука није била једноставна, размишљао сам о њој, причао с многим људима из света кошарке и на крају преломио да одем. Кошарка у Америци је у експанзији последњих неколико година, па мислим да тамо могу много да научим, усавршим енглески језик, завршим колеџ и упознам неке нове људе. С обзиром на то да ћу бити „фрешмен”, у првој години не очекујем превелику минутажу на утакмицама. Међутим, спреман сам за озбиљан рад и напредак – изјавио је за “Дневник” Марко Шаренац.
Ово лето Марко је провео с младом репрезентацијом Србије, која је освојила шесто место на Светском првенству у Дебрецину.
– Као и прошле године, када смо освојили треће место на Евробаскету, и ове сам се, након обавеза у клубу, одазвао позиву репрезентације. Овог пута ми је, за разлику од претходног, све било познато: од начина рада и тренирања, до саме организације и учешћа на првенству. Што се самог резултата тиче, били смо шести од 16 екипа. Пружили смо максимум, али то очигледно није било довољно. Падали смо у моментима када је требало да покажемо снагу, што су противници искористили. То нас је и коштало уласка у полуфинале – истиче Шаренац.
Све у свему, талентовани зрењанински кошаркаш је задовољан својом игром у тиму.
– Позив репрезентације, прво на шири списак, а затим и пролазак међу најбољих 12 играча, за мене су велики успех и част. Сваки дечак који се бави спортом сања да једног дана носи дрес своје државе. Тако сам и ја одувек о томе маштао и припала ми је та част да, са својих 18, а сада и 19 година, представљам Србију – наводи наш саговорник.
На крају разговора, питали смо га и шта ће му највише недостајати када оде у Америку.
– Највише ће ми недостајати друштво и породица. Ипак, с обзиром на то да су ми другари у Канади и Шпанији, а ја од ове године у Америци, навићи ћемо се да се чујемо преко телефона и друштвених мрежа – поручио је Марко Шаренац, уочи одласка на други континент.
Ж. Балабан
