Ова рођена Буковчанка, сада с титулом вицешампионке Европе, игра на позицији тројке, похађа Гимназију „Светозар Марковић“, а чланица је сада већ првог тима Женске кошаркашке академије.
Како је текао твој улазак у јуниорску репрезентацију Србије, саме припреме и, по многима, тихи одлазак на Европском првенство у Мађарску?
- На позив селектора Милоша Павловића добила сам позив у јуниорску репрезентацију - рекла је Перићева. - Он ме је гледао током првенства Србије, а није се одмах знало да ли ћемо и ми, кадеткиње, бити учеснице Европског првенства, због повреда неких саиграчица. Први део припрема обавиле смо у Бањи Ковиљачи и тамо смо провеле две недеље, а после смо отишле у Бечеј на додатних десет дана. Потом смо имале дводневну паузу, а рад смо наставиле у Београду. Одиграле смо две утакмице против Грчке које смо добиле. Неколико година наше млађе женске селекције нису освајале медаље са европских и светских такмичења и вероватно је зато било резерви.
Било је тешких утакмица у групи, с фаворитом Шпанијом, потом и са сјајном селекцијом Француске, а чини се да је најважнија била утакмица у осмини финала с Летонијом, кључна за улазак у прави ритам. Да ли сте знале шта вас све чека?
- Имали смо скаутинг противница, гледале смо видео с утакмицама Хрватске, Шведске, Шпаније и Француске. Атмосфера код нас била је одлична. Једино је после утакмице са Шведском (69:70) било је мало нервозе, али смо Летонију савладале тројкама. У одлучујућим моментима, веровале смо да можемо и то се и догодило. Знале смо да Словенке, у четвртфиналу, имају две-три квалитетније играчице, њих смо неутралисале, и после је било лакше. Оне су добиле Италијанке које су нама незгодније противнице. Францускиње су мислиле да ће играти у финалу, мало су се опустиле, изгледају доста старије и физички су јаке, а ми смо биле изузетно мотивисане, веровале смо да ћемо их победити и зато смо их и победиле. Против Белгијанки у финалу смо се пробудиле у трећој четвртини, неке играчице смо знале јер су играле Евролигу против наших саиграчица, било је неизвесно, ми смо се тргле у трећој четвртини, али су оне на крају однеле победу.
Освојено је сребро златног сјаја, најлепше баш онда када је неочекивано?
- Биле смо веома срећне, јер дуго година у женским селекцијама Србија није освојала медаље, тако да је за нас то имало велики значај, тим пре што нисмо биле међу фавориткињама на старту првенства.
Имаћеш прилику још годину дана да играш у јуниорској селекцији Србије. Да ли имаш узора у А селекцији Србије, код наших „лавица”?
- Свиђа ми се како играју Соња Петровић и Јелена Миловановић, а наравно жеља ми је да једног дана заиграм и у А селекцији Србије. Имам још годину дана право наступа за јуниоре. Захвалила бих се својим тренерима Мићи Радовановићу, Селени Павловић, Дејани Цвјетан, Наташи Анђелић и Слободанки Тувић.
Сада ти следи повратак у свакодневницу и припреме у Женској кошаркашкој академији за почетак клупске сезоне?
- Припреме у Женској кошаркашкој академији су почеле, али сам добила одмор још недељу дана, а потом се и ја прикључујем тренинзима који се одржавају у Новом Саду. Ново првенство почиње у октобру - додала је Ана Перић.
М. Ковачевић
Дочек Хрватица испред хотела
На сајтовима у Србији појавила се вест о неочекиваном гесту хрватских репрезентативки које су навијале за вас, иако сте их поразиле у групи?
- Да. Када смо ушле у финале, после Француске, оне су биле испред хотела, дочекале су нас и пустиле музику. Радовале су се с нама, било је то баш дивно дружење и свака им част на томе.
