КОШАРКАШКИ КЛУБ ЖЕЛИ ДА ЗАДРЖИ МИЛАНА ТУБИЋА Млађе селекције значајно напредују
Кошаркашки клуб Војводина увелико прави планове за наредну сезону, а један од кључних сегмената стратегије односи се на очување континуитета у раду са млађим категоријама. Управо у том контексту, задржавање тренера Милана Тубића намеће се као један од приоритета управе новосадског клуба.
Према сазнањима блиским клубу, постоји изражена жеља да се сарадња са Тубићем настави и у наредном периоду, чиме би се додатно учврстио систем који је u prethodnim годинама почео да даје опипљиве резултате. Тубић се на месту тренера јуниорских селекција профилисао као стручњак који не само да развија играче у такмичарском смислу, већ и поставља чврсте темеље у њиховом кошаркашком и личном развоју.
Управа Војводине препознаје значај стабилности у раду са младима, посебно у тренутку када клуб жели да направи искорак кроз веће ослањање на сопствени кадар. Идеја је јасна – у наредним сезонама све више простора требало би да добијају играчи поникли у Новом Саду, чиме би се створила аутентична база тима и додатно ојачао идентитет клуба.
У том процесу, континуитет стручног рада има пресудну улогу. Евентуалним останком Тубића, Војводина би задржала тренера који је већ упознат са системом, филозофијом клуба и потенцијалом генерација које долазе. Његов досадашњи учинак улива поверење да би започети пројекат могао да буде заокружен на прави начин, уз јасну визију и дугорочно планирање.
Поред спортског сегмента, овај потез имао би и шири значај. Промоција новосадске деце и давање шансе младим играчима из сопствене средине један је од циљева клуба, а управо кроз квалитетан рад у млађим категоријама стварају се предуслови да ти играчи у будућности постану носиоци игре првог тима.
Све указује на то да Војводина жели да направи искорак не само кроз резултате, већ и кроз системски приступ развоју играча. У таквој поставци, Милан Тубић није само тренер јуниорских селекција, већ важан део шире слике – пројекта који би у годинама пред нама требало да донесе стабилност, препознатљив стил и, што је можда најважније, генерације играча стасалих у сопственој школи кошарке.
В. М. Петровић