Децембра 2015. основала је Покрет за женску кошарку, који је, осим у Србији, активан и у Шангају у Кини. Септембра 2020. године основала је Институт за женски спорт и наставила је да девојчицама широм наше земље омогућава да се бесплатно баве кошарком, али и спортом уопште. Њен животни мото је: "Увек може више, увек може боље, увек може још".
– Оно што се ми у Институту трудимо да поправимо то је свакако да девојчице имају исту прилику да се баве спортом као и дечаци и да то буде бесплатно, да родитељи немају изговор да девојчице не одведу на тренинг, јер је све бесплатно. Овим избегавамо да дође до дилеме код родитеља ако се нађу у ситуацији да морају да се определе да ли ће се девојчица или дечак бавити спортом. Углавном се дешава да шансу дају мушком детету, што је неправедно према девојчицама и то желимо да променимо. У овоме смо већ четири године, континуитет је веома важан, јер увек је најтеже у спорту понављати успехе. Зато је за нас ово велики тријумф једне хуманистичке акције. Циљ је да женски спорт у Србији буде на правом месту и ја ћу га, уверена сам, постићи. Морамо да радимо на томе да женски клупски спорт буде испраћен на прави начин, као што је то случај у Француској, Турској, Шпанији, Мађарској – казала је за РТС Марина Маљковић.
Она сматра да је најважније да се смањи притисак родитеља на децу.
Будућност српске кошарке
Пред кошаркашицама Србије су нови изазови.
– Направљена је велика смена генерација у нашој женској кошаркашкој репрезентацији. Наставићемо и даље с тим. Оно што нас чека ове године у новембру су квалификације за Европско првенство и оно што је најважније у фебруару су квалификације за Олимпијске игре. Оно што је сигурно је то да ћемо у сваком моменту бити пожртвованије од других. Време брзо пролази. Морамо да будемо свесни да смо освојили две златне медаље и бронзану са европских првенстава и бронзу са Олимпијских игара. Подсећам да је летос направљена велика смена генерације, али већ у новембру ћу позвати још много младих кошаркашица – казала је Маљковићева.
– Морамо да будемо потпуно објективни, да смањимо притисак школе и јурењем за оценама у толикој мери. Преферирам оно васпитање по којем родитељи у детету буде одговорност самим тим што му дају слободу. Мене нико никада није терао да идем и на енглески, француски, математику и ваншколске активности. Ипак, и без тога сам била одличан ђак, а имала сам слободу. Нисам била под притиском. У нашим генерацијама није било као сада, деца су сада преуморна, поред школе имају много додатних часова. У Институту се држимо крилатицом у здравом телу – здрав дух, а тим наших медицинских сарадника, одличних лекара и психолога, се бавимо и њиховим главама и да их опустимо. Уочено је да су нам деца много оптерећена и да им је јако тешко.
Код деце треба развијати љубав према спорту, а не само их усмеравати према успеху и освајању одличја.
– У Институту, као и у Покрету за женску кошарку, тренери су наши најбољи бивши спортисти. Мој задатак је да све, поготово успешне, кошаркашице остану у спорту, да се баве нашом децом. То је богатсво за њих, јер ни моја генерација, а ни садашње репрезентативке нису имале могућност да са њима раде најбоље кошаркашице.
Маљковићева је истакла да у овом свом подухвату има велику подршку Владе Републике Србије, Министарства просвете и сматра да је увек важнији квалитет од масовности.
– Много је важније да имамо једног одличног тренера који ради са децом, него да их има више а да нису тако добри. Не треба да сви имамо, као иначе у животу, исте мисли и правац. Зато код нас посвећујемо велику пажњу томе како бирамо све стручњаке који долазе у контакт са децом. Битно је то да су квалитетни и потпуно посвећени деци. Већ четири године обилаимо Србију и данас имамо 17 спортова у 18 градова, што је невероватно. Више од пет хиљада девојчица је прошло кроз Институт. Захваљујући нашој репрезентативки Саши Чађо сада се ради и у Бањалуци. Поносна сам што је тренд женских тренера у Европи у порасту и то и ФИБА с поносом истиче.
Богато искуство рада у иностранству Маљковићева је пренела и на рад у Институту, али истиче да је радила у многољудним земљама као што су Француска, Турска, Кина, Јапан и да треба да се фокусиримао на оне ствари које се добро раде у Србији.
– Свакако да су Сједињене Америчке Државе, што се тиче спорта и рада са младима, најбоље и зато сам поносна што су, у сарадњи са Стејт департментом и, уз велику помоћ Америчке амбасаде, сви људи који раде у Институту имали прилику прошле године да два пута иду у САД. Исто тако су и стручни људи из САД дошли код нас два пута прошле године. Поносна сам што је Институт препознат у раду са децом. Институт није клуб, ми помажемо клубовима кроз све ове спортове и градове и помажемо да се стварају будуће репрезентативке ове земље, али с друге стране желимо и здраво друштво, девојчице, девојке и сутра будуће мајке – истакла је Маљковићева.
Г. Маленовић
