Милан Гуровић: Рад са најмлађима судбина и задовољство

Непоновљиви кошаркашки мајстор Милан Гуровић, Новосађанин који је у Индијанаполису 2002. године тројкама уништио америчке НБА професионаце у четвртфиналу Светског првенства, данас је житељ Београда.
Milan Gurovic sveacno otvaranje
Фото: Дневник (Б. Лучић)

По завршетку каријере активног спортисте, професионални изазов нашао је у српској престоници, али труди се да искористи сваку прилику да дође у родни град. Овог пута пронашао је у чињеници да је позван да свечано отвори реновирани кошаркашки терен на Детелинари.

„Не успевам баш често да стигнем у град у којем сам рођен, јер имам много обавеза које ми то не дозвољавају“, објаснио је Милан.

„Водим у Београду моју кошаркашку академију у оквиру које радим с децом, а ако Бог да здравља, у марту идуће године отворићу и приватну халу на Лединама, које се налазе у Новом Београду. Зато, нажалост, ретко уграбим прилику да дођем овамо, али ми увек пуно срце брже закуца када се приближавам Новом Саду, јер крв није вода, а ја сам рођен у Бетанији.“


Кошаркашка смо земља

Неминовно је било да Гуровића упитамо и за кратак коментар игара и успеха кошаркашке репрезентације Србије.

„Када се у обзир узме чињеница да смо мала земља, а да освајамо медаље практично на свим великим такмичењима, јасно је да поседујемо квалитет и ген који нам је урођен за овај спорт - одговорио је Гуровић. - Момци и селектор Ђорђевић сјајно одрађују свој део посла и убеђен сам да је пред нама још пуно радости које ће нам кошаркаши у будућности приређивати.“


Терен који сте отворили понео је ваше име. Колико вам то значи?

„Почаствован сам, али то за мене представља и обавезу да наставим с едуковањем неке нове деце. Драго ми је што ће будући баскеташки нараштаји сигурно имати боље услове него што их је имала моја генерација, како би могли да следе наше кораке. Пуно ми је срце што овде видим велики број младих, јер то значи да је кошарка у свима нама и да за њену будућност у Србији не треба стрепети.“

Закорачили сте у озбиљне тренерске воде, седели на клупи ФМП-а и чинило се да је нова каријера, овог пут уз терен, пред вама. Међутим, одустали сте?

„Иако не могу да кажем да није то за мене, једноставно човек мора да пође од себе самог и види шта га то испуњава. Никако не треба радити нешто на силу или “што то тако треба”, а ја се у том виду тренерског посла нисам пронашао. Али, зато сам схватио да ми је место у раду с млађим категоријама, да је то прави изазаов који треба да следим, јер већ сам “избацио” неколицину данас афирмисаних играча, као што су Марко Гудурић, Добрић, Симанић, Раданов, Лазаревић...  Мислим да сам у томе успешан и да је то позив који ми је суђен у животу.“

Видимо да пратите игре Црвене звезде у Европлиги, па нас занима како видите данашњи тим црвено-белих?

„Звезда нема лош тим, иако сигурно није на нивоу прошлосезонског, већ је слабији.  Постоји спој младости и искуства, а тим предводе прекаљени вук Перо Антић, као и искусни Милко Бјелица и Американац Рочести, који имају преко 33-34 године. Клуб је на правом путу, јер уз исксуне играче стасавају и младићи, што је сигурно залог за лепу будућност“, сматра Милан Гуровић.     

А. Предојевић

EUR/RSD 117.5773
Најновије вести