На континенталном шампионату, које су заједно организовале Србија и Летонија, изабранице Марине Маљковић попеле су на трећи степеник победничког постоља после победе против Велике Британије.
"Ако причамо само о кошаркашком утиску 2019. године, сигурно да је највећи утисак утакмица за бронзу. На страну сама утакмица, ми смо њу лако добили, него однос девојака из репрезентације према мени. Да није било њих сигурно се не бих вратила после полуфиналне утакмице са Шпанијом", рекла је Петровић Васић Танјугу.
Како је навела, остаје велики жал због пораза у полуфиналу.
"Себи много пребацујем што сам дозволила да лош старт меча утиче на то да се повучем и да не будем толико агресивна, јер самим тим нисам довољно помогла екипи. Због тога сам баш тешко поднела пораз. Вероватно бих наставила да жалим за тим да нисам имала подршку саиграчица, које су ми улиле поверење и самопоуздање да ће наредна утакмица бити како треба и да је најбитније како устанеш после ударца".
После неуспеха на ЕП 2017 на које су стигле као актуелне шампионке, неиграња на Светском првенству годину касније, за освајчице олимпијске бронзе из Рио де Жанеира првенство Европе прошлог лета било је прилика да се врате на победничку стазу.
Са новом-старом селекторком Марином Маљковић поново је пронађена добитна комбинација и то пред домаћом публиком у Зрењанину и Београду.
"Ми смо имали велика очекивања, јер од себе увек очекујемо највише. Дефинитивно је да се није стварала велика помпа у јавности. Сигурно да је био страха због играња код куће, али су људи око нас учинили да ми будемо заштићене и да будемо посвећене само кошарци".
Петровић истиче да је, по њеном мишљењу, та бронза можда и највећи успех репрезентације, ако се погледа шира слика.
"Форма девојака, повреде, било је ту враћања у репрезентацију после дужег одсуства... Ми који смо били део те екипе знамо колику тежину има та бронза. Вероватно ће нам свима заувек остати жал да смо могли да одемо и два корака више, али ако се реално сагледа кошаркашко стање наше екипе и генерацијска форма, то је свакако највећи успех до сада", каже крилни центар српске репрезентације.
У години иза нас, Соња је са руским Динамом дошла до финала Евролиге, што је био њен 12. завршни турнир у овом такмичењу, освојила је бронзу на ЕП и изабрана у најбољу петорку првенства.
На приватном плану на ред је дошла и удаја за веслача Милоша Васића, а ново презиме од децембра носи на дресу новог клуба - шпанске Ђироне.
Поред момената за памћење, ту су и они које би желела да заборави, као што је операција колена због које је касније почела нову клупску сезону.
"Из прошле године дефинитивно бих волела да заборавим тај осећај немоћи да превазиђем одређене границе бола, а то је ствар за коју сматрам да сам у својој каријери добро подносила. Захваљући тим повредама имала сам доста висок праг бола и када је било лоше углавном се нисам обазирала. У 2019. сам први пут имала осећај да не знам да ли ћу моћи да тренирам када се пробудим. Разлог зашто сам се оперисала, а не кад завршим каријеру, јесте жеља да ми 2020. не буде таква. Опоравак и повратак у форму иду полако, корак по корак. Велики број утакмица када сам дошла у Ђирону јесте ме оптеретио, али надам се да ће бити боље оног најбитнијег", истакла је Петровић Васић.
Кошаркашице 2020. отварају квалификационим турниром за Олимпијске игре у Токију, који ће се од 6. до 9. фебруара одржати у Београду.
Ривали Србије биће САД, Нигерија и Мозамбик, а Петровић Васић каже да је пласман на ОИ једна од новогодишњих жеља.
"У 2020. жеља ми је да се квалификујемо на Олимпијске игре и да тамо још једном нашу земљу представимо на прави начин, да наши људи могу да буду поносни на нас. Веома брзо ћемо видети да ли ће бти тако. Верујем у нас, опет смо поремећени са повредама неких играчица. Желим да смо све здраве, а када је таква ситуација мало шта нашу екипу може да спречи да постигнемо оно што смо зацртале".
На крају турбуленте године стигло је и признаје Кошаркашког савеза Србије (КС С), који је Соњу изабрао за најбољу кошаркашицу у 2019. години.
"Захвална сам и почастована за награду КС С, посебно што је дошла за једну годину која је била мало другачије и тежа за мене, јер није била на оном нивоу на ком сам желела да буде. Можда због тога има и неку другачију страну успеха. Сви знамо да сам имала тешку годину због повреде, имала сам операцију... У шали волим да кажем да награде добијам у години за коју мислим да није успешна, а када сматрам да сам имала баш добру сезону, онда те награде не добијем. То је доказ да људи гледају ширу слику и свакако сам захвална Савезу сто је био уз мене кроз све целу причу и опоравак, као и саиграчицама и стручном штабу, који су помогли да током лета изнесем цео првенство", закључила је Петровић Васић.
