Овај пројекат на челу са председником клуба Слободаном Јарамазовићем из године у годину растао је и претио да постане доминантна сила домаће кошарке, али и региона. Бизнисмен из Суботице и бивши кошаркаш Спартака уложио је приватни капитал, извукао клуб из дугова и потом постепено крчио пут до неслућених висина, како може да се опише, узимајући у обзир то да је овај тим до пре две године играо у Другој лиги Србије. Интересантна прича везује се за то како су Суботичани уопште дошли до тог ранга. Нишки KK Ферплеј, који више не постоји, уступио је место Спартаку у Другој лиги и на тај начин му омогућио да годину дана раније, како ће се испоставити, буде у стању да пригрли и највиши ниво Јадрана.
Спартакова прича има све што треба српској кошарци. Почев од организације која превазилази бројне абалигашке клубове. Сјајан маркетинг и могућност да се од кошарке зарађује путем сезонских улазница прави је раритет за ово поднебље. Ту су и навијачи, који су препознали буђење овог спорта у Суботици, о чему сведочи и дуел са Војводином, којем је присуствовало 4.000 људи у „Дудовој шуми“, у којој се тражила карта више. Нема сумње да ће бити значајан фактор и у АБА лиги и вероватно и један од пет најгледанијих тимова. Када је реч о самом паркету и ту Суботичани имају чиме да се похвале. Уз суперквалитетна појачања, имају и локалног момка, који је израстао у правог лидера. Капитен Филип Барна био је носилац Спартака читаве сезоне.
И поред свега тога, последњи делић, који им је недостајао био је тренер Владимир Јовановић. Бивши стратег Партизана најбоље зна колико је „врућа“ била клупа Суботичана. Пре њега, четири тренера смењивали су се на кормилу Спартака у протеклих годину дана, јер је мало шта задовољавало апетите Јарамазовића. Међутим, када је Јовановић преузео састав, добио је пуно овлашћење и то се на крају исплатило.
Тријумфом у АБА 2 лиги постао је једини тренер са АБА лигом, АБА 2 лигом и Суперлигом Србије. На питање „Дневника“ о томе какав ће фактор Спартак бити на најквалитетнијој сцени, јасно је ставио до знања да су се „голубови“ тек залетели.
– Рано је причати о томе. У овом тренутку, није све настало преко ноћи, већ три-четири године траје, ако се будемо држали принципа корак по корак и успостављеног система. који постоји надам се да можемо да будемо још бољи. Спартак је састављен од људи који воле клуб, добар део има волонтера, долазе и раде јер осећају емоцију према томе. Мени је речено да постоји кошаркашка клица. Нисам веровао, прву утакмицу буде 100 људи и корак по корак дошли смо до овога. На конференцији за медије пред утакмицу Барна је позивао људе да дођу, ја сам га питао где их зове, неће имати где да стану. Било је пуно и бивших играча и тренера, огроман број који су оставили озбиљан траг и у кошарци старе Југославије и Србије и да се захвалим свима који су увеличали све ово. У наредној сезони, без недостижних циљева, али амбициозно и тачно – рекао је Јовановић.
Описао је стратег Суботичана и то како се носио са притиском великих очекивања.
– Био је изазов. Имао сам неограничену тренерску слободу и када ми то неко да, не смем да се жалим, нити хоћу да се жалим на било шта. Притисак је саставни део посла, требало је само да спремим играче које тренирам да изнесу све то. Били су све зрелији и зрелији, дошли смо да показују завидни ниво. Сваки додатак који смо правили био је у том правцу, да утакмице које нам следе долазе са великим притиском и све су веће важности. Све што смо доселектирали било је да спреме остатак екипе и доведу их на тај ниво да играју утакмицу као што је била ова, коју је јако тешко играти – навео је Јовановић.
В. М. Петровић
