Откако је пре три деценије добио звање кошаркашког судије, Јовчић је из године у годину само напредовао и сада се може похвалити да је судио неке од најатрактивнијих кошаркаших утакмица у земљи и свету. Рођени Београђанин, који сада са породицом живи у Зрењанину, звање савезног арбитра стекао је 1994. а већ следеће године постао је међународни кошаркашки судија. У наредној такмичарској сезони судио је финале плеј-офа А Савезне мушке лиге, да би 1996. дебитовао на Евролиги, која је тада била под организацијом ФИБА, и то на утакмици ЦСКА - Макаби. У лето 1997. учествује на свом првом Европском првенству у сениорској конкуренцији – ЕП за жене у Мађарској, где је судио утакмицу за треће место. Годину дана касније био је судија на Светском првенству за мушке сениорске репрезентације у Атини, где је са 24 године био убедљиво најмлађи међу колегама судијама.
Од већих успеха у досадашњој каријери може да наброји и учешће на Олимпијским играма, које су сан сваког професионалног спортисте. Судио је, наиме, на Олимпијским играма у Сиднеју 2000. године. Осим на Светском првенству у Грчкој, као кошаркашки судија је учествовао и на шампионатима света у кошарци за мушкарце у Јапану (2006), Турској (2010) и Шпанији (2014). Свих ових година у континуитету је судио и многа међународна клупска такмичења, као што су Фајнал фор Евролиге, финале УЛЕБ купа, Фајнал фор АБА лиге и финала домаћег купа и плеј-офа.
- Не знам ни оквирно колико сам утакмица судио до сада. Никада нисам бројао – каже за “Дневник” кошаркашки судија импресивне биографије.
Упитан да издвоји неку посебну утакмицу коју је судио, одговара да је свакако најбитнија у његовој каријери финале Евролиге 2014. године у Милану.
-Био је то први продужетак у историји Фајнал фора икада – додаје Јовчић.
По његовом мишљењу, Евролига последњих година напредује невероватном брзином и на добром је путу да постане једна од дивизија НБА. С друге стране, сматра да је у српској кошарци присутна општа девалвација по свим основама, као и у целокупном друштву.
Иначе, Миливоје се као и многи из његове генерације својевремено бавио фудбалом и кошарком. Касније је на школским такмичења наступао и у неким другим спортским дисциплинама. Како каже, време у којем је одрастао омогућавало је људима пуно тога. А његов избор одувек је био спорт.
-У једном тренутку сам схватио да нећу бити врхунски кошаркаш, јер ми то услови нису дозвољавали. Али, желео сам да останем активан у, по мом мишљењу, најлепшем спорту и зато сам се одлучио за каријеру кошаркашког судије – прича Јовчић.
Током досадашње каријере имао је прилику да упозна бројне домаће и иностране играче. Без обзира на то, са њима, због природе посла, није успостављао пријатељске односе.
-Тешко је данас рећи шта је пријатељски однос. С обзиром на то да сам још увек активан и да доносим одлуке на терену, било каква интимизација, односно пријатељство са играчима нису пожељни, јер нарушавају објективност одлука. Стога се држим на дистанци. Усамљеност је, нажалост, једна од лоших страна овог посла. Но, за све успешне људе је карактеристично да су у неку руку сами – сматра наш саговорник.
Једна од негативних страна судијског посла је и та што су арбитри често мета критика навијача, али и играча и тренера.
-То је “тежина” овог посла. Као што сам рекао, самоћа је само један од резултата истог. Што би се рекло, “сам носим свој крст” – наводи Јовчић.
Форму за утакмице Миливоје одржава онако како му ситуација дозвољава. Због обавеза често је на путу, ван куће, па се прилагођава околностима.
-Хотели у којима одседам углавном имају фитнес центре, а када сам код куће и када временски услови дозвољавају тренирам, односно трчим напољу – истиче Јовчић.
Ова година је за цео свет била специфична због пандемије коронавируса. Ситуција је утицала и на њега и у извесној мери му покварила планове.
-Покварила је планове сваком човеку на планети, па и мени. Међутим, размишљам позитивно и спремам се за изазове који ме очекују. Пошто сам прележао коронавирус и стекао антитела, надам се да ћу бити ангажован као пре. Распоред се даје за месец дана унапред, али су неке од утакмица отказане због болести играча, па ћемо видети шта ће бити у наредном периоду – наглашава један од најбољих кошаркашких судија Миливоје Јовчић.
Жељко Балабан
