Новосађани су после освајања три одличја на турнирима ФИВБ светске серије дошли међу 40 најбољих парова планете, заправо је то негде око 25. места због дуплирања боље пласираних од њих.
После једногодишње паузе у сарадњи, од овог пролећа су Коларић и Баста поново заједно, а иако су с реалним и донекле ниским амбицијама ушли у сезону, резултати су премашили сва очекивања. У Луцерну и Токију су на турнирима с три звездице освојили сребрне медаље, а освојили су турнир једне звездице у Турској, уз још неколико запажених резултата дошли су у позицију да буду носиоци, што им и те како олакшава наредне планове.Када се зна да то све сами финансирају, да пазе на сваки динар, успех је утолико већи. Ипак, премашени планови за ову сезону само су замајац за наредни период.
Новосађанима највише помаже Пан спорт, договорили су сарадњу са Сколио центром, а у кампањи су “Опел за медаљу” и њима дугују захвалност, а њиховим породицама су порезахвални јер их подржавају.
- Много тога се издешавало ове године, после паузе у нашој сарадњи, поново смо се ујединили. Престали смо да играмо због финансијског момента и немогућности да останемо на песку читаве године, али смо скупили новац и решили да идемо на све или ништа. У марту смо изашли на песак и план је био да се ове године тренира и да акценат буде на наредној, а да на турнирима скупимо неки бод. За неколико недеља рада, пето место у Мерсину био је шок, затим је уследио Луцерн где смо једва стигли на састанак, путовали смо аутобусом и возом, игарли смо одмах ујутру и освојили друго место. После тога освојили смо Ајдин и тек тада смо схватили да смо квалитетом ту негде, иако нисмо били задовољни игром. За сада смо презадовољни, али и даље мислимо да можемо игру да унапредимо - у даху је испричао Коларић.
Пут до Олимпијаде
Иако још није изашао календар, добро знају Коларић и Баста како ће до пласмана на Олимписке игре. - Имамо план, а то је наступ на већини турнира са четири и пет звездица, ту су главни бодови и пут ка Олимпијади. Од септембра, па до месец дана пред Олимпијске игре, бодује се најбољих 12 резултата са ма колико одиграних турнира и то је то рангирање. Покушаћемо да одиграмо бар 15 турнира, идемо на све или ништа, нема места штедњи. Биће ту и Континентал куп, па турнир 16 најбољих држава где ћемо највероватније упасти с до сада освојеним бодовима. Има више путева до Токија, али главни је тај преко бодова - прича Коларић.
Из сарадње од пре две године, знали су Баста и Коларић шта и колико могу, али су играма и резултатима изненадили себе и своје најближе сараднике.
- Искрено, дуго сам размишљао шта да урадим, али сам одлучио да прихватим Лазарову понуду и драго ми је што је све било тако. Свидело ми се што ћемо отићи на турнире који су нам ближи и финансијски оправдани,и да узмемо што више бодова јер сам сезону почео с нулом. Циљ је био да у Мерсину и Луцерну прођемо квалификације, па да идемо корак по корак, мислим да је то до сада био рецепт за успех. Испало је све мнго боље него што смо очекивали, а све ово до сада ће нам служити као припрема за даље. На нама је да наставимо да радимо и с нашим тренером Синишом Антонићем заједно растемо и развијамо се у правом смеру - рекао је Баста.
`Привукли пажњу, али још без спонзора
Добрим резултатима је наш најбољи пар привукао какву-такву пажњу јавности, али за сада нема конкретних помака, осим велике подршке одбојкашког света и гомиле обожавалаца на друштвеним мрежама.- Неки људи из света маркетинга су обратили пажњу на нас, труде се да нам помогну око спонзора, али за сада нема помака. Надамо се да ћемо успети да обезбедимо барем део неопходног буyета за наредну годину који ће нам олакшати путовања и услове рада. Тешко је у данашње време наћи “жив новац” и некога да вам га да, али се трудимо да нађемо и неку врсту компензације, да ли преко авионских карата, опреме, суплементације како бисмо све олакшали. Надамо се да ћемо успети да нађемо више спонзора с мањим буyетом, а да нам и то бдуе довољно, јер сумњам да ћемо сами моћи све да изнесемо. Надамо се да ћемо, са овим резултатима и неким у будућности, моћи да се повежемо с неком већом компанијом која би нам помогла - рекао је Баста.
Обојица се слажу да има доста сегмената у игри у којима могу да напредују.
- Доста простора за напредак имамо у првом нападу, посебно ја. пошто ме више гађају, али и Лаза. Смеч сервис је велико оружје и морамо да га подигнемо на виши ниво, Лаза је већ то почео и то пуно значи посебно када је ветровито, а планирам ускоро. Има доста мање битних или ситнијих елемената који могу пуно да нам значе. Један другом помажемо, а одбојка је такав спорт у ком може да се уради увек нешто више - прича Баста.
Ипак, турнир у Токију, и освајање другог места, је круна ове сезоне.
- Луцерн и Токио су турнири истог ранга, али је разлика била велика. У Луцерну смо морали да играмо квалификације, нико нас није схватао озбиљно јер смо се тек били појавили. Питали су се “Ко су ови Срби?”, а стигли смо до сребра. У Токију је све било другачије где смо били други носиоци, други фаворити за титулу, а ми се не видимо у тој ситуацији и размишљамо само о проласку из групе. Није нам допирало до главе да смо у кругу фаворита. Било је лакше, пре свега психолошки, јер не идеш у Јапан да играш квалификације па ако испаднеш у првом колу, идеш кући. Ако не одеш у Јапан, не можеш да опстанеш у Светској лиги, зна све да буде доста сурово. Искористили смо малу предност при жребу и оправдали звање другог носиоца. Сада већ имамо озбиљну суму бодова и с тим можемо да рачунамо на главне жребове готово свих турнира и то нас ставља међу 25 најбољих екипа света и сезона није могла боље да се заврши - истакао је Коларић.
Ништа без Синише Антонића
Тренер Синиша Антонић није био с Коларићем и Бастом ни на једном турниру, а добро је позната улога тренера. Сви се надају да ће се ситуација поправити и да ће их он водити до ОИ 2020. године. - Сви заједно растемо, ми са Синишом и он с нама и не могу да опишем колико је напредовао до сада. Сада можемо да кажемо да Србија има тренера који је узео три одличја на ФИВБ турнирима, у сваком нашем успеху, његова улога је велика и скоро сам сигуран да ових резултата не би било да нисмо радили са Антонићем. У овом периоду, када нема турнира, радимо заједно да подигнемо све на виши ниво, пре свега у тактици и верујемо да је он тај тренер који ће нас одвести до Олимпијских игара - рекао је Коларић.
Ситуација се променила када је у питању њихов статус у бич-волеј круговима, поштовање свих је сада много веће и изборили су се Новосађани за “име и презиме” на пешчаним теренима широм света.
- Сезона се официјално завршава у августу, али нова почиње у септембру, па је сада план да се почну припреме за два турнира у Кини где креће квалификациони циклус за Олимпијске игре и пуцаћемо на то из свих оружја, без штедње - категоричан је Коларић. - Да нас другачије гледају сви тимови из светског врха сведочи и чињеница да нас тимови зову на заједничке припреме, што раније није био случај. Много већи респект се осећа, није им свеједно када добију Србе у жребу, раније су знали да се обрадују - рекао је Коларић.
Готова јела за успех
Када се све сагледа, трошкови наших бич-волеј шампиона нису превелики за неку велику компанију која би била вољна да помогне. Желе Новосађани само да што пристојније дођу и прођу турнире, са што мање спавања на поду и исхране. - За нашу пристојну професионалну сезону, да немамо трзавица и да не морамо да спавамо по подовима код локалаца у Јапану и да “шверцујемо” по 20 готових јела, треба нам око 30.000 евра. То су само трошкови, без наше зараде, које ни сада нема, али бисмо бар радили достојанствено, мада мислим да би нам и мање пара завршило посао. С начином на који сада радимо, варијанта штап-канап, надамо се да ћемо успети да нађемо неку врсту помоћи. С друге стране, можда је и боље овако, кренути с дна, али тако се тешко долази до Олимпијских игара. С друге стране није, јер улазиш у крем тог спорта, а професионалне екипа с великим стручним штабовима су око нас. Све ово у нама буди неки гнев и инат да успемо и зато ћемо доказати да можемо све. У Токију сам обећао да ћемо се поново видети и не одустајемо од тог сна - рекао је Коларић.
Већ од септембра пре Новосађанима је велики посао, али и све чешћи сусрети с тимовима из првих десет тандема света.
- Имали смо већ прилику да играмо с тимовима из топ класе, они из првих десет, то је било у Еспињу у Португалу. Били су ту Норвежани, Немци и други и то за сада делује као виши ниво у односу на нас, али нас то привлачи и тера да напредујемо како бисмо дошли на тај ниво. То се све може, уз добре припреме и квалитетне спаринге - закључио је Баста.
Марко Ристић
