Готово сваке године балкон Градске скупштине у Београду резервисан је за њих, а минуло репрезентативно лето памтиће се дуго. Одбојкаши су освојили бронзу на Евроспком првенству и играли завршницу Светске лиге, а даме су се окитиле најпре бронзом из Гран прија, а као шлаг на торти дошла је златна медаља на шампионату Старог континента.
Председник Одбојкашког савеза Србије Зоран Гајић сумирао је утиске једне од успешнијих година у историји овог спорта код нас.
- Резултатски је година била веома добра, освојили смо три сениорске медаље, а мало је недостајало да буде и четири. Најважније је да смо на свим такмичењима били у завршном делу и узели три медаље, што је за свако поштовање, а успех је утолико већи када се узму у обзир сви проблеми, ту мислим на повреде и изостанке с тренинга. Уз све недаће, екипе су одиграле веома добро, без страха и сви су говорили: “Идемо даље, идемо по медаљу”. Зато, као председник Савеза, могу све играче и тренере да поменем с поносом, а када би то они рекли, гледало би се на то као на потенцијални алиби – каже Гајић.
Одбојкашице су пре неколико дана освојиле златну европску медаљу, из ваше перспективе, колико је то било тешко?
- Резултат девојака треба посматрати у контексту опроштаја Маје Огњеновић која је не само наш првио дизач, већ један од најбољих на свету. Када неко игра на том месту десетак година, па га онда нема то значи да неко други није могао да се уиграва са осталим играчицама и зато је у нашем тиму то био велики заокрет. Ана Антонијевић, која је номинално била други дизач, с којом је освојено треће место у Гран прију, такође није могла да игра због тадашње суспензије, а све због конзумирања меса у Кини. Било је доста хендикепа, Милена Рашић није могла да игра јер није била опорављена, али је као капитен пуно значила. Бранкица Михајловић није одрадила ни 20 одсто тренинга због рехабилитације, али је форму достигла када је требало. Све ово када се зна, златна медаља је утолико сјајнија.
Да ли део успеха сениорских репрезентација може да се припишу Савезу после потписане дугорочне сарадње са селекторима Зораном Терзићем и Николом Грбићем?
- Како то кажу Грци, “Нећу да се кријем иза кажипрста”, било је увек за и против, као по обичају. Има оних у спорту којима ни Жељко Обрадовић, ни Мурињо, ни многи други не би били по вољи. Најважније је да руководство зна ситуацију, то је обавеза сваког спортског радника, и да онога тренутка када одабере тренера у потпуности стане иза њега и да га брани из свих оружја. Са селекторима смо потписали уговоре на четири године и порука је свима, који су против њих, да лош став не сме да уђе међу играче јер ће се родити сумња, а то је лоше за догађања на терену. Која је то војска која сумња у свог генерала? Наш први потез је био да се са селекторима уговори сарадња на дужи период, није ми то било тешко да схватим и урадим, ипак сам и даље по струци тренер, тако да знам какви су проблеми када се ради у неразјашњеним околностима. Тренер је персонификација методологије рада и ако нема ауторитета мало чему добром можете да се надате.
Млађе репрезентативне категорије у години на измаку нису оправдале очекивања. Шта ће Савез учинити како би се у блиској будућности то променило и како би се формирали нови шампиони?
- Пре свега, освајање медаља у млађим категоријама неће више бити циљ, већ прављене будућих шампиона, што апсолутно не мора да значи да ћемо психологијом и тактиком са децом узимати одличја и успоравати њихов развој. Одређени процеси физичко-техничко-тактичке припреме ће морати да се испоштују у одређеном узрасту. Млађе категорије су као цвет у односу на плод, може цвет да буде прелер, али да да слаб плод и обрнуто. Добро ми је познато о чему причам, а сви селектори млађих категорија ће морати да образложе сваког кандидата, може ли у будућсности да буде светски и ли олимпијски шампион. Ако не може – неће представљати државу и бити у националним селецкијама. Методологија рада мора да буде таква да се праве будући шампиони, а не да се буде пионирски шампион Европе и да после ти играчи нестану. Обилазићемо целу Србију и тестираћемо децу, што до сада није био случај, да помогнемо клубовима у селекцији јер то је пут до квалитета – истакао је Зоран Гајић.
Марко Ристић
