Једна од најбољих играчица на свету, можда и најквалитетнији дизач икада, поново ће највероватније задужити дрес с бројем 10 и заиграти на Светском првенству у Јапану, које почиње у септембру.
Рођена Зрењанинка каже да никада није било растанка с најдражим дресом, само кратке паузе која се неће осетити јер је имала пуно времена за размишљање и одмор, па сада једва чека почетак припрема.
„Нормално је да сам у редовном контакту са селектором Зораном Терзићем и прве приче око мог повратка кренуле су још почеком године, али ништа није било конкретно договорено. После завршетка Лиге нација коначно смо сели и договорили се, вагала сам шта ћу и како ћу и, наравно, враћам се у националнитим“, каже Маја Огњеновић.
Зашто је уопште дошло до једногодишње паузе?
„Морам да кажем да је та пуаза, из моје перспективе, била кратка, практично ме није било само на Европском првенству. Једноставно, после Олимписјких игара и успеха нестао је мотив и сматрала сам да је пауза управо оно што ми је потребно.“
Друго издање књиге
Прошле године изашла је књига “Маја на мрежи”, аутора Јове Вуковића, о животу и каријери Маје Огњеновић. Како сада стоје ствари, на помолу је другу издање.
„Крај књиге је остао помало недоречен и то је нешто што ми се свиђа, а за друго издање ћемо још да видимо“, у шаљивом тону каже Маја.
„Када сам причала с Терзићем о повратку и предстојећем Светском првенству он није стао на томе, него је рекао:
„Било би супер када би остала и за наредно Европско и за Олимпијске игре. Казала сам му да не гледа толико унапред, довољан је стрес био у минулих месец дана када сам размишљала о повратку у национални тим, тако да ћемо за та два догађаја и евентуални наставак књиге ставити три тачке.“
Врхунски сте спортиста, зар долази до нестанка мотива?
„После Олимпијаде следеће такмичење је било Европско првенство, а на шампионатима Старог континета наступила сам пет пута и имам све медаље и једноставно нисам имала спортског императива. Али, и без мене је Србија покорил Европу.“
Светско првенство је значи велики мотив?
„За мене, у овом тренутку, можда и највећи. Светско првенство је друга прича, освојила сам једну медаљу и то 2006. године, скоро да је се више не сећам. На првенствима 2010. и 2014. смо имали епизоде за заборав и све је то допринело мојој одлуци да се вратим.“
Да ли ће се осетити једногодишње одсуство, у смислу уклапања у тим и можда неке нове ситуације које су на снази од вашег одласка.
„Враћам се на познат терен, с већином девојака сам играла дуго и у одличним смо односима, неколико млађих цура ћу упознати. Одлична је то екипа, била сам у саставу раније са Аном Антонијевић, Бојаном Живковић, па и Слађаном Мирковић, тако да нема непознаница. Истина, много тога се променило, још од прошле године нема условно речено моје генерације, ту мислим на Бракочевић, Молнар, Ћебић и тако даље, али сматрам да неће бити никаквих проблема. Енергије је ту и то је најважније, не враћам се као мама, као неко ко ће да заводи ред у екипи. Да ме саиграчице тако доживљавју не бих се вратила. Све слути на добро и сигурна сам да и остале девојке једва чекају Светско првенство да се покажемо у најбољм светлу“, казала је Маја Огњеновић.
М. Ристић
