Рођен је 1923. године у Бачкој Паланци, где је завршио основну школу, а гимназију у Новом Саду. Био је свестрани спортиста, али веома брзо је увидео да му је место у одбојци. Био је творац и духовни вођа Војводинине генерације која је остварила прве успехе. Први наступ секције одбојкаша ФД Војводина 1946. и убрзо након тога фузионисање са још два клуба у нови, тада под именом Слога, везују се за име Душана Поповића. Био је оснивач клуба, капитен, вођа, касније председник, секретар, благајник, економ, набављач, стручњак за поправке лопти, тренер, организатор путовања... Све је радио волонтерски.
Пет година је делио правду као савезни судија, а годину и по као врховни делегат савезних лига Југославије. Остале су дипломе, захвалнице, похвале...
Имао је знања, воље, способности, па и храбрости да се у сваком тренутку прихвати великих обавеза око решавања проблема клуба и самих играча. Стизао је да у истом тренутку буде стручњак, педагог, родитељ и друг. Оно најважније што је Душко Поповић даровао одбојци јесте љубав и другарство, које је ширио међу одбојкашима.
Душан Поповић биће кремиран у Београду.
