Обе наше репрезентације су у Лиги нација наступиле у комбинованим саставима, без амбиција за пласман на финални турнир, а мноштво младих играча показало се у најбољем светлу и управо тако оправдало пажњу и шансу које су им пружене.
Дошло је време да се ситуција оузбиљи и да се већ наредна акција одради максимално, а то у турнир олимпијских квалификација. Одбојкашице Србије, шампионке Европе и света, те другопласиране с последњих ОИ у Рију, имају у најави нешто лакши посао од мушкараца. Жене ће играти на турниру у Пољској (2 – 4. август, Вроцлав) где им је управо домаћин највећи ривал, уз још репрезентације Тајланда и Поторика, а мушкарци ће поново у Бари (9 – 11. август) где ће такође с домаћином водити највећу борбу за прво место које води у Токио, а ту су још Аустралија и Камерун.
Систем такмичења је незахвалан јер ће само победници интерконтинеталних турнира наћи директно место на ОИ, а у јануару ће се одиграти додатни турнир по континентима где ће победници ићи у Јапан. Наравно, најјача конкуренција је у Европи, па ће се све селекције наоштрити за интерконтиненталне турнире јер их, у противном, очекује још тежи посао.
Интересантан је поглед на нашу женску репрезентацију где је селектор Зоран Терзић дао слободно Милени Рашић и Тијани Малешевић, а средњи блокер Јована Стевановић се није одазвала позиву, па је евидентно да ће Србија бити ослабљена, али од почетка припрема је ту дизач Маја Огњеновић.
Што се мушкараца тиче, селектор Никола Грбић имао је на располагању готово све најбоље што имамо у овом тренутку, уз изузетак Марка Подрашчанина и Милана Катића који се опорављају од повреде и највероватније неће бити у екипи за Бари. Пре одласка у Бари, наши најбољи одбојкаши учестоваће на Вагнеровом меморијалу у Пољској. У августу и септембру играће се Европско првенство где наше обе репрезентације имају велике амбиције, жене бране злато освојено пре две године, а мушкарци ће покушати да прошлу бронзу медаљу замене неком јачег сјаја.
М. Ристић
