(Од нашег специјалног извештача)
После пребогате играчке каријере, која је трајала чак 27 година, и 361 наступа за национални тим с којим је освојио сва одличја осим олимпијског злата, од ове сезоне је у стручном штабу Ђанлоренца Бленђинија. Прихватио је наш позив за интервју, али пошто му енглески није јача страна, организовао је и преводиоца.
Како се сналазите у новој улози?
- Пре свега, одбојка је мој живот, осећао сам потребу после играчке каријере да пружим нешто заузврат спорту који ми је све дао. Некако је било нормално да се спортски ангажујем, сада на месту тим менаyера, а мислим да могу да помогнем на више начина – каже Папи.
Прва акција вам је у Лиги нација. Какво је ваше мишљење о овом такмичењу?
- Такмичење је страшно тешко, путовања су дуга, промена временских зона је стална и нема времена за тренинг и за одмор. Сада смо у Милану, наша је обавеза да се покажемо на најбољи могући начин, посебно пред домаћом публиком, али очекује нас веома занимљив и квалитетан турнир.
Близу сте финалног турнира, да ли се исплати ићи у Чикаго када вас очекује још важних акција овог лета?
- Најпре треба да се пласирамо, за сада смо близу. Срећни смо и задовољни што смо у девет утакмица забележили седам победа, али овај последњи део лиге је веома важан и изузетно тежак, тако да ћемо видети шта ће се десити и да ли ћемо наћи место на финалном турниру. Даћемо све од себе да дођемо до Чикага, то је жеља играча и стручног штаба.
Читаву лигу играте у комбинованом саставу. Да ли је то нова тенденција или скривате адуте пред квалификациони олимпијски турнир у Барију?
- Свакако нам се отворила могућност да пробамо младе снаге, као што то чини и Србија . Мислим да су оба тима много профитирала од овог такмичења, играчки гледано, без обзира на умор. Прилика је била да се види како ће се снаћи млађи играчи у улози лидера и за сада смо задовољни како све тече.
Памти наступ у Новом Саду
Сећа се Папи своје последње играчке сезоне у Пјаћенци и утакмице против Војводине. Јако цени српску одбојку, а сећа се да је после тог меча разговарао са Ђорђем Ђурићем, Андријом Герићем и Васом Мијићем против којих је много пута играо.
Играли сте много јаких турнира, такав ће бити и у Барију, када ће се одлучивати о путнику на Олимпијске игре. Колики је притисак на вашој екипи као домаћину?
- Притисак постоји, то је неминовност.Добро је познато шта одбојка значи за наш народ који увек жели највише и навикао је на одличја са великих такмичења. Наша репрезентација никада није освојила златну медаљу на Олимпијским играма, тако да је за почетак важно да се квалификујемо, па је важност изузетна и зато морамо да будемо на највишем нивоу.
У пребогатој ризници недостаје вам само олимпијско злато, имате два сребра и две бронзе, жалите ли због два пораза у финалу?
- Два пута сам имао прилику да играм финале Олимпијских игара, два пута смо били веома близу, нисмо имали среће, али сам срећан што сам доживео тако нешто. Ипак, у Италији су ми увек говорили да нисам освојио два сребра, него да сам изгубио два злата. Тако се код нас гледа на то. Немам злато, али имам четири олимпијске медаље.
Пуно је странаца у италијанској лиги. Колико је то добро за вашу одбојку с обзиром на то да млади играчи не добијају пуно шанси да заиграју?
- То је велики проблем за нас, али мало шта ту можемо да учинимо. Мислим да је за нас најбоље да се вратимо старом систему, начину на који смо радили 80-их и 90-их година прошлог века, када сам био млад играч. Имали смо много добрих тренера и играча који су радили с младим и то је давало резултате и то морамо поново да успоставимо. Пуно причамо о странцима у нашој лиги, ипак се то исплаћује кроз успехе клубова, али има начина да се боље ради с младима и надам се томе.
Шта очекујете од данашњег меча са Србијом и на турниру у Барију?
- Србија је сјајна екипа, увек за респект, без обзира у каквом је саставу. Дошла је у Милано са низом од пет победа, што мора и те како да се уважи. Знамо да нас очекује тешка утакмица, али наставићемо да играмо као и до сада. Што се тиче Барија, видећемо шта ће бити, а размишљаћемо о томе када дође време. Ипак, мислим да је систем мало чудан, реално је да неке од најбољих репрезентација на свету неће проћи у Токио, што је по мени недопустиво – закључио је Самуеле Папи.
Марко Ристић
