Иако је Жарко Петровић, један од најбољих одбојкаша планете свог времена, овај свет прерано напустио, сећање на њега живи кроз његову породицу, пријатеље, саиграче, спортске резултате, а његов Маглић учинио је напор да му посвети спомен парк, открије бисту и именује улицу као вечити траг сећања на великана.
Већ 12 година Жарко Петровић није с нама, његов клуб Војводина НС семе баштини сећање на једног од својих највећих играча меморијалним турниром, а оно што је данас уприличено у Маглићу остаће млађим генерацијама тог места у знак сећања на великог Жарета.
Готово су сви из Жаретовог одбојкашког времена били ту, његови саиграчи које је предводио до прве олимпијске медаље за нашу земљу на Играма у Атланти 1996. године, Владимир Батез, Слободан Бошкан, Ђорђе Ђурић, Андрија Герић, Жељко Танасковић и селектор Зоран Гајић. Био је ту председник ЦЕВ Александар Боричић, некадашњи секретар ОСС Слободан Милошевић, те играчи Вељко Петковић, Един Шкорић и чланови управе, стручног штаба и екипе Војводине, те спортски радници из Покрајине.
Председник ОСС Зоран Гајић: Истински великан
Имао је председник Одбојкашког савеза Србије Зоран Гајић срећу да тренира Жарка Петровића још у јуниорским данима, те после у Војводини, репрезентацији и грчком Арису, а сећа се Жарета као правог великана.
- Величина Жарка Петровића огледа се у томе колико је бивших играча, грађана Маглића и свих нас окупило, то не може свако. Кад помислим на њега, сетим се његове спортске свестраности, није се знало да ли је талентованији одбојкаш, кошаркаш или фудбалер, што је тада свима било запрепшћење, с обзиром на његову висину. Био је одан пријатељима и екипи, у сваком тиму је био омиљен, у репрезентацији, Војводини, Арису. Око њега у се сви скупљали, а пре и после појаве Жарка Петровића ништа није било исто у сфери медија. Скренуо је пажњу на наш спорт, не само стручњацима, већ и обичним људима, а постали смо препознатљиви касније широм Европе и света – рекао је Гајић.
Удружени подухват локала и Покрајине
Све што је до сада урађено је заједнички подухват Општине Бачки Петровац и Секретријата за спорт и омладину АП Војводине. Бачки Петровац је дао три, а Покрајина четири и по милиона динара до сада, а готово 30 милиона динара износиће комплетан пројекат спомен парка са свим садржајима.
У плану је да се направи и одбојкашки терен на отвореном, поред бисте Жарка Петровића.
- Хвала свима који су дошли и што смо се окупили за нашег Жарета. Посебно се захваљујем председнику Општине Бачки Петровац Срђану Симићу који је иницирао овај пројекат, а да се ово све уради исфинансирали су локална самоуправа и Покрајинска влада – рекао је покрајински секретар за спорт и омладину Владимир Батез, а некада одбојкашки репрезентативац и цимер Жарка Петровића на ОИ 1996. године. – Ово је наш дуг према Жарету, према његовом делу, а то је само делић онога што је он урадио за нас, за одбојку и спорт у Србији. Био је наш идол, узор младима, поред њега смо учили и сазревали и винули се до неслућених висина и прве олимпијске медаље за нашу одбојку. Врхунски саиграчи се никада не заборављају, увек су с нама, у мислима и срцима, иако нас напусте и оду на други свет. Жаре је и данас ту, са својим медаљама и успесима и срцем у ком је било места за све. Био ми је идол и саиграч, играчки и одбојкашки светионик пута ка успеу. Драга Видо и Соња, треба да будете поносни на то каквог сте супруга и оца имале. Наставићемо да чувамо његов лик и дело који треја у нашим срцима.
Председник Општине Бачки Петровац Срђан Симић, уз Владимира Батеза, један је од најзаслужнијих за спомен парк и бисту Жарету Петровићу, од идеје до реализације.
- Ово је велики дан, не само за Маглић, него и за Општину Бачки Петорвац, за домаћу и светску одбојку. Наш Жаре се вратио у Маглић. Још 2016. године смо добили идеју да овај простор добије културно- спортски карактер, а како боље него да буде спомен парк нашег великог одбојкаша и суграђанина Жарка Петровића. Хвала Покрајини која је подржала нашу идеју и учествовала у њеној реализацији. Жаре нам је био идол, а на овај начин му се одужујемо. Читав одбојкашки свет смо довели у Малић, а овај парк и биста ће остати свим будућим генерацијама Маглића – рекао је Симић.
Хор ученика ОШ “Жарко Зрењанин” из Маглића отпевао је химну места, а Жаретови омиљени тамбураши из Силбаша извели су две омиљене песме одбојкашког великана “Завејан је пут за салаш мој” и “Ја сам рођен тамо на салашу”.
Евоцирање успомена на Жарка Петровића настављено је на дружењу уприличеном у просторијама Месне заједнице Маглић.
М. Ристић
