Ове и прошле године био је на корак од великог резултата. Изгубио је на првенствима Европе и света у борбама за треће место у категорији такмичара до 23 године. Нада се, међутим, да ће већ крајем фебруара идуће године постићи успех на сениорском европском првенству.
– То ће бити моје прво велико сениорско такмичење. Желим да освојим медаљу и већ сам почео да се спремам. Кренуо сам са базичним припремама. Веома озбиљно сам схватио прилику да постигнем добар резултат и освојим признање. Уверен сам да ћу из године у годину напредовати, јер желим да достигнем врхунски ниво и будем олимпијски шампион, као и да уђем у историју српског рвања – пун је самопоуздања Алекса Илић, члан репрезентације Србије који од 2020. свугде иде са сениорском селекцијом.
Алекса је рођен 14. септембра 2001. у Београду, а рвањем се бави од осме године.
– Мој отац је рвачки тренер и тако сам и доспео у салу. Тата је био тренер млађих категорија у Радничком из Београда, па је то био и мој први клуб, у ком сам провео скоро 14 година. Може се слободно рећи да сам одрастао у рвачкој сали, па је било природно и нормално да останем у њој – истиче Алекса.
У јануару ове године отац и он су отворили Рвачки клуб Посавина из Обреновца, па сада наступа за њега.
– У слободно време волим да се нађем и у улози тренера и да прискочим у помоћ кадетима. Да им покажем неке финесе и ситнице. Тежак је тренерски посао, али је лепо радити са децом – истиче Алекса.
Ж. Балабан
