Ове године ласкава титула отишла је ван граница Србије, у Канаду, у руке Душану Кљаићу (63), каратисте и свештенику који је на најбољи могући начин прославио апатинску општину и Србију.
За овог стаменитог Пригревчанина много више се зна ван атара апатинске општине, где је веома цењен и уважен, како у приватном животу, тако и на спортском пољу. Уз своје име носи титулу мајстора каратеа, носилац црног појаса 8. дан (степен) Ханши (неприступачан), а уз то је магистар теолошких студија. Покретач је карате клуба Фунакоши из Пригревице, а био члан сјајне генерације апатинских и сомборских каратиста.
Добри познаваоци источњачке борилачке вештине тврде да је Кљаић један од најбољих каратиста старије генерације северног дела Америке. Та тврдња произилази из чињенице да је освајач разних признања на великим међународним турнирима, а успут је носилац четири златна одличја, по два у катама и борбама, два сребра и осам бронзаних медаља са светских купова.
На путу до овог високог звања Кљаић је морао да пролази трновите стазе. Сам, без ичије помоћи и материјалне подршке кренуо је из родне Пригревице у свет пун неизвесности, али са убеђењем да ће вољом и уз Христову помоћ успети. Као и код већине људи преокупација му је била борба за егзистенцијом, па је радио у многим градовима широм старе Југославије, од Пуле, преко Осијека до Подгорице. На крају му је судбина одредила да дође до Торонта, где и данас живи и да постане ученик једног од великана карате вештине Јапанца Канча Такемасе Окуyаме.
„За мене је ово једно од највреднијих признања које сам добио,јер долази из средине где сам поникао и где ћу се ускоро вратити. Захвалан сам свима који су ме предложили, дали свој глас и који су вредновали моје резултате. До сада се једино уз име Жељка Ребраче могло чути за Пригревицу и Апатин много даље од Србије, а сада ћу бити и ја у прилици да на неки начин промовишем своје село и општину. Пријатно сам изненађен и почашћен овом наградом“, рекао је свештеник и мајстор каратеа Душан Кљаић.
Оно што је специфично за човека са толиким ауторитетом, славом и титулама је његово понашање. Природан, скроман, рад за комуникацију уз добре савете Кљаић ни једног часа не одаје слику некога ко би се ваздигао, већ са пуно љубави и осећања прича о својој родној Пригревици, као и о Апатину за које га везују прелепе успомене.
Јован Бањац
