Светски јуниорски рекордер Драгутин Топић био је близу. Сручњаци су сагласни да му висина није представљала проблем, него наметнуте санкције 90-их, преко којих није могао... Топић је као 15-годишњак достигао 195 цм. У међувремену, близу том резултату били су Стеван Зорић, Петар Малешев, Горан Обрадовић, све скакачи Војводине. Најближе је пришао Вук Шолаја. И он је из Војводине и још нема 15 година. Од Топићевог рекорда деле га свега два центиметра.
– Да се смрзнем када сагледам низ мојих претходника – искрено ће скромни ученик 8/4 разреда школе „Јован Поповић“. – Тај низ величина ме мотивише да тренирам још више. Имам одличан оријентир и према њему се равнам. Из дворане сам изашао са 193 цм, до краја године имам неколико шанси да надокнадим и та два центиметра која недостају.
Вук је тек трећу годину на атлетским стазама и залетиштима, а већ је двапут награђен Видовданском наградом града Новог Сада. Тренер му је мајка Анита, дипломирала је и магистрирала на Факултету за спорт и физичку културу.
– Старију ћерку Нађу и Вука сам усмеравала ка спорту, али никада нисам инсистирала на томе коме спорту да се посвете – казала је Анита Шолаја. – Кад није ишао на фудбал, Вук је долазио на тренинге које сам водила. Он је рођени такмичар, воли да се пореди са другима, често и са старијима од себе. Није пропуштао школска такмичења у атлетици и ето га данас ту где јесте.
Вирусна пандемија успорила је све, па и његову могућност да напредује још брже. Уз титулу државног првака у вису, Шолаја је победио и у финалу трке на 60 метара са препонама, члан је штафете 4џ200, која је, уз титулу, поставила нов државни рекорд у том узрасту. Несуђени фудбалер већ се сврстао у ред талентованих српских атлетских узданица у перспективи.
– Волим све игре с лоптом. Другови су тренирали фудбал, а ја нисам желео да испаднем из друштва. Упоредо сам ишао на школска атлетска такмичења. Повукла ме породична традиција, мама и тата су били атлетичари. Када сам у петом разреду на првенству у Сремској Мировици победио скоком 145 цм и када ме је спикер именом и презименом позвао на победничко постоље знао сам у ком правцу ћу даље.
У вршњацима из школе и у комшилуку имао је навијаче на такмичењима. Пријали су пажња и честитања. Професорка физичког Маријана Чолаковић и сама из познате атлетске породице Шарчевић указивала му је да је на правом путу. Мајка Анита одиграла је кључну улогу.
– Привилегован сам утолико што увек могу да је питам за савет, да тражим одговоре на питања, без обзира да ли сам у клубу или код куће, али ништа више од тога. Приватно, строжија је у улози мајке, него као тренер. Заправо, њој је теже са мном него мени с њом, с обзиром на то да сам крочио у пубертет, па понекад направим нешто што није примерено...
Пласман на Европску олимпијаду младих (ЕЈОФ) у словачкој Банској Бистрици јесте циљ у овој сезони. Норма за то такмичење је 187 цм. Учешће на Олимпијади, уз велико искуство, значило би и подстрек за предани рад у перспективи, која Вуку Шолаји наговештава сјајну каријеру.
– Услови за припреме су одлични, а уз услове имам и велику подршку клупског руководства – самоуверено ће наш саговорник. – С обзиром на развојни пут до сада, нема места сумњи у могућност да достигнем означени циљ.
Уз Вука, у групи АК Војводина, коју води Анита Шолаја, су и вишеструки државни шампиони: Филип Станковић (800 м), Милош Павлов (даљ), Наташа Весић (60 м препоне) и Каролина Вучај (даљ и спринт).
Л. Бакмаз
