Његов отац Јанош Павлик је у своје време био најмаркантнија личност војвођанског бициклизма. Први пут је учествовао на тркама још 1926. године, а са краћим прекидима такмичио се скоро три деценије. Крајем тридесетих година прошлог века на трци “Око Мађарске” у јакој конкуренцији освојио је 17. место међу појединицима и био је најзаслужнији што је репрезентација Југославије била боље пласирана од Италије, Француске и обе екипе домаћина. Освојио је 1937. првенство Краљевине Југославије, а исте успехе имао је и у ФНРЈ. Од бицикла се није одвајао све до 1994. године.
-Дивио сам се успесима, резултатима и неуморном раду мог оца као возача и као тренера – каже син Ласло. - Био сам активан спортиста у СД Партизан у Темерину. Веровали или не, више су ми се допадали бокс , рвање и гимнастика, а ето отишао сам међу бициклисте.
Јанош Павлик је 1961. организовао бициклистичку школску трку од Темерина до надаљске раскрнице и назад. Наговорио је сина да учествује, он је пристао и победиои од тог тренутка је кренуо са озбиљним тренинзима. Како није имао премца у Темерину и околини Ласло Павлик прелази у БК Војводина и најављује сјајну каријеру. Сваки дан бициклом је прелазио етапу од Темерина, Бечеја, Србобрана до Новог Сада, а добро се сећа се и етапа тренинга Темерин – Аранђеловац (у оба правца 360 км), Темерин – Смедерево 300 км. Већ 1963. на трци Кроз Југославију осваја треће место.Преласком у београдски Партизан до изражаја су дошли његово умеће, снага, таленат и упроност. У дресу Партизана освојио је више титула првака Југославије, као њихов члан постигао је запажене успехе и на међународним тркама. Пуних 10 година (1962-1972) био је члан репрезентације Југославије, а број победа и освојених трофеја не може ни да наброји, како на домаћој тако и на међународној сцени.
Истиче да није све у тркама и победама, већ у дружењима и бројним пријатељствима. Радо се сећа пријатеља, клупских и репрезентативних другова: Чубрића, Газдића, Валенчића, Болдижара, Шкерла, Билића, Кувеље, Сретеновића, Јожефа Шулца…
Ласло је 1972. године, после десетогодишњег успешног бављења бициклизмом, завршио са такмичњеима и уз помоћ неуморног оца организује трке у Темерину. Неколицина Темеринаца је настваило путем Јаноша и Ласла Павлика: Јожеф Варга млађи, Ференц Нађ, Ђерђ Хевизи и други, као бициклисти Војводине.
У осмој је деценију живота, али овај необично младолики Темеринац се током пролећа, лета и јесени свакодневно може видети на бициклу, који му је донео спортску славу, популарност, али не и материјалну сатисфакцију.
-Замислите како сам се лепо осећао као младић из Темерина на припремама у Крањској Гори, Јахорини, Опатији, Будимпешти, Алжиру, на домаћим и иностраним путевима, када вас дочекују и поздрављају девојке, обожаватељке, поклоници нашег спорта. Срећан сам што ме другови из репрезентације и моји Темеринци не заборављају. Био сам на прослави рођендана мог великог пријатеља Радоша Чубрића 2014. и три године касније, који је на моју велику жалост након тога преминуо. Сврстали су ме у спортске легенде, био сам на бројним такмичењима, стекао много пријатеља... Шта човек више да пожели – пита Ласло Павлик, пензионер који се баш не може похвалити зарадом од бициклизма, али може успешном каријером и дивним успоменама.
Миле Милојевић
