Она је у београдској атлетској дворани где се одржава сениорско Првенство Србије, после шест година по први пут наступила на овом такмичењу.
Скакала је само три пута, а најдужи скок јој је био 6,56 метара. Иако је имала могућност да скаче још три пута, одлучила је да се повуче и то јој је било довољно за наслов најбоље.
Прво питање је и гласило зашто је то урадила?
- Ово је било тренинг такмичење. Није био фокус на даљинама већ да видим где сам у овом тренутку – рекла је Ивана за „Спортски журнал“.
И шта кажу прве анализе?
- Показало је да ми недостаје брзине. Постојала је могућност да трчим и 60 метара, али нисмо желели да ризикујем повреду.
Хоћете ли учествовати 20. фебруара на Првенству Балкана у Истанбулу?
- Хоћу. План тренера Горана Обрадовића и мој био је да кроз такмичења стекнем рутину као раније, уђем у ритам такмичења. Тамо ћу да скачем из пуног залета први пут од 18 корака. На државном је опет било из 16.
Чинило се после 6. јуна 2020. и скока од 6,80 да ништа не може да вас омете, односно да технику можете да реализујете после више година паузе?
- Очигледно није тако. До митинга у Дизелдорфу пре неки дан, нисам имала међународно такмичењеод 1. септембра 2019. Недостаје ми рутине и морам да је стекнем што пре. Спремна сам физички, али морам да „наместим главу“ – одговорила је за Журнал уз осмех Ивана при чему је са шакама на слепоочницама демонстрирала како то наводно ради.
